Miodrag Miša Stanisavljević

LUDA

O da l je dostojna pažnje vaše ova šantava priča

o caru Ptrptrptislavu

iz dinastije Ptrptrptkovića.

Počujte još jednom ali pomno to ime slavno i jezikolomno:

PTRPTRPTISLAV

iz dinastije PTRPTRPTKOVIĆA.

Ponovite za mnom: PTRPTRPTISLAV

iz dinastije PTRPTRPTKOVIĆA.

Šta još reći o tom slavnom caru? Šesti je po redu, liči na svoga dedu, Ima čvrstu ruku narav strogu

I krunu zlatnu sedmorogu!

I svakom ko nešto zgreši, a car to sazna,

sleduje nemilosrdna kazna:

da sedamdesetsedam puta izgovori carevo ime

vrletno i nerazgovetno: PTRPTRPTISLAV

iz dinastije PTRPTRPTKOVIĆA. Psss! Dolazi car!

(Ulazi car.)

CAR

Draga moja beno, verni moj Šlbslave! Šta ima novo, po našoj carskoj volji? Nije da ti se jadam

al dosadilo mi je već da vladam.

LUDA

Pred vratima krunske sale čekaju važne vesti.

Da ih pustim unutra

il da ih ostavim za sutra?

CAR

Puštaj ih jednog po jednog.

LUDA

Ministar finansija!

(Ulazi ministar finansija.)

MINISTAR

Slavni care Ptrptr… rrr… (zanemi)

LUDA

Kvrrrc! Uganuo je jezik.

(Car pokretom ruke otpusti ministra fnansija.)

LUDA

Jedan podanik! Ima žalbu na visoke poreze.

(Ulazi podanik.)

PODANIK

Slavni care Ptrptr… rrr… ptr… rrr…

CAR

Tako mu i treba kad traži pogače preko hleba.

Sledeći!

LUDA

Vaš glasnik Stanipanislav!

Ima uznemiravajuće vesti!

CAR

Uh, njega najmanje volim.

GLASNIK

Vaše veličanstvo, slavni care

Ptrpt… ptrpt…

LUDA

I ovaj je gotov.

(Car pokretom ruke otpusti glasnika.)

LUDA (a parte)

Tako se car Ptrptrptislav Šesti štiti od loših vesti.

CAR

Verni moj Šlbslave

zašto dopuštaš da me gnjave?

LUDA

Više nikoga nema. Danas ste dosta vladali

prosto ste sa nogu spadali.

CAR

Reci, moja šarena beno,

– al reci iskreno! – kakvim se tebi čini stanje u carevini?

LUDA

Zar veličanstvo zanima moje mišljenje vajno? Pa onda ću vam reći:

Stanje je naprosto sjajno.

Vi vladate, velmože povlađuju

a podanici se vladaju, primerno, i služe vam

čas odano čas verno.

CAR

Niko nema takve lude. Druge vole da pecnu, da epigramom lecnu, a ti se svemu diviš.

LUDA

Kako da se ne divim? Stanje je doista sjajno

i sve se odvija na najbolji mogući način.

(gledaocima)

Al, ako se luda poretku stvari divi to znači, to znači…

CAR

Niko zaista nema takve lude! A pokušali su da te skude

moji dični ministri

– bez škole, ali prirodno bistri.

LUDA Nemojte im verovati!

Ja sam vaš verni sluga vaš lakrdijaš, skomrah, vaš pesmopevac, žongler i uopšte siromah.

CAR

Piši nalog za carskog rizničara da ti da malo para.

(diktira)

»Po našoj carskoj volji…«

Ah, danas sam sasvim bezvoljan. Ostavimo to za drugi put.

(Utrči opet glasnik Stanipanislav.)

GLASNIK

Veleslavni care Ptrptrp… rrr…

CAR

Baš si dosadan Stanipanislave! Ako se ne obasvestiš

bogme ćeš da ufrkestiš i to gadno.

(Glasnik izađe.)

LUDA (caru) Ne igrajte se vatrom! Ne govorite na šatrvačkom jeziku.

Jer ako vas čuje Prva dvorska dama nastaće prava drama.

CAR

Ne pominji mi je.

Pevaj mi nešto.

LUDA (peva) Bio jednom jedan car,

imao je vojsku mnogu, imao je zlatni presto

i krunu krasnu, sedmorogu.

Neko nema ni šubaru, ni stolicu (ni tronogu!) a on ima zlatni presto

i krunu divnu, sedmorogu.

(Opet utrči glasnik Stanipanislav.)

GLASNIK

Preslavni care Ptrpppt… tprt…

CAR

E đavo ti mozak prodrmuso! Bež dok te nisam strpuso

u ćorku!

(Glasnik se povuče.)

LUDA Teško nama!

Osećam miris ciklama: dolazi dvorska dama.

DVORSKA DAMA Dajem ostavku na zvanje Prve dvorske dame!

Neću da trunem na Balkanu samo za stan i hranu. Odlazim!

Imam ozbiljnu nakanu!

CAR

Smirite se i objasnite: u kome grmu leži zec, tj. u čemu je spor?

DVORSKA DAMA Napuštam ovaj zaostali dvor! Trudila sam se da pođe

u korak s otmenom Evropom,

u skladnom, milozvučnom tempu alegro ma non tropo.

To mi je prilično i uspelo! Svuda se čuju zvuci lutnji puni neizrecivih slutnji, a nežna svirka viola

meša se s mirisom gladiola.

Zasadila sam oko dvora nežne roze mimoze, naučila sam neotesane šta su galantne poze.

Naučila sam vaše velmože što za vitezove slove –

da upotrebljavaju birane fraze to jest da krasnoslove.

CAR (a parte)

Kad čujem te otmene fraze osetim da me laze

neke bube.

DVORSKA DAMA

Ali, i pored vaše carske potpore nailazim na mnoge otpore…

CAR

Recite: ko vam protivreči

pa će taj da se izbeči i iskekeći čudeći se šta ga je snašlo.

Hoću reći: pašće u našu nemilost.

DVORSKA DAMA

To je vaša kći!

CAR

Moja kći Jevdokija?

(stražaru)

Pozovite moju kći!

DVORSKA DAMA Ja sam već godinama njena prva dvorska dama i takoreći mama.

CAR

Bog s vama!?

DVORSKA DAMA Već godinama

vašu kći, principesu, učim svetskom noblesu:

kako da se ponaša na plesu, kako da širi lepezu

i drugim manirima lepim.

Al moram vam reći da strepim da je sve bilo zalud.

Umesto uglađeno i damski ona se izražava makadamski, to jest džombasto.

Da ste je čuli kako je skresala jednom proscu!

I to kome!

Otmenom princu Vizantincu!

CAR (smeje se)

Šta se tu može?

Valjda ga nije osetila ispod kože tj. u srcetu.

DVORSKA DAMA Zar ta Balkanka gruba zna šta je ljubav?

Mene su voleli strasno jedan nemački »fon«, jedan španjolski »don« jedan engleski lord

i jedan norveški fjord!

Grofovi i baroni, banovi i despoti, vojvode i hercozi

i druge više instance pevahu mi romance! A zbog čega?

Zbog moje otmenosti i elegance!

(Opet utrči glasnik Stanipanislav.)

GLASNIK

Vaše Veličanstvo, slavni care Ptrpppt…

ppptpt…

CAR

Opet ti Stanipanislave!

Ja sam te otmeno opomeno! A ako reči ne bih birao rekao bih:

bež dok te nisam katapultirao nogom straga dovraga!

(Glanik pokušava da nešto objasni mimkom ali stražar ga izbaci. Dolazi princza Jevdokija.)

PRINCEZA

Tražili ste me?

CAR

Kćeri moja, Jevdokijo. Lepa si i privlačna ali si, kažu, divljačna.

Opet si od jednog prosca vlasuljka i svilokosca napravila obesinosca!

PRINCEZA

O čemu je reč, oče?

CAR

O tvojoj udaji, kćeri.

PRINCEZA Prosili su me mnogi.

Al dosad nijedan momak nije bio nadomak

mom srcu.

Svima sam rekla nimalo okolišno da ih ne volim ni ovolišno.

CAR

Baš tako si rekla?

PRINCEZA

Doslovno.

CAR

Ne možeš tek tako da otaljaš jednog princa il kralja.

Ni jednom knezu

ne možeš tako da skrešeš. I morala bi malo da tešeš svoj način izražavanja.

DVORSKA DAMA Princezo, vaše ponašanje diplomatske odnose kvari.

Udaja carske kćeri nije šala. To su ozbiljne državne stvari!

PRINCEZA Baš me b. i vrlo v. za razne Ekselencije,

za prazne Eminencije, i druge encimencije.

CAR

Nemoj da šaraš i vrludaš jer vreme ti je da se udaš. Uzmi tog princa Vizantinca, ili kralja Moskalja,

ili erdeljskog bana, ili raškog župana.

Samo nemoj bugarskog kana jer smo u zavadi.

PRINCEZA Ja nikog neću birati.

Moj muž će se izabrati sam.

CAR

Smesta me svrgnite ako znam o čemu ona priča.

PRINCEZA

U tom se nije teško razabrati: junak od svih pobolji

za mog će se muža izabrati. Za njega kolastu azdiju vezem na kojoj kolo igraju zvezde.

CAR

Ti si prava kći svog oca! A mišljah: kći mi ne mari za taj običaj stari.

PRINCEZA

Zašto, oče?

CAR

Zato što su junaci mrgodni i nezgodni, vrletni i nespretni, izjelice i ispičuture,

i, sve u svemu, tj. đuture: bez kulture.

PRINCEZA Ah, naprotiv!

Kad vidim nekog junaka kako kostreši veđe, suče brke, baca okolo poglede mrke, dođe mi iz zatrke

da ga poljubim.

CAR

Zakazaćemo junački turnir da bismo mogli znati

čije junaštvo može spram tvoje lepote stati.

(Utrči glasnik Stanipanislav.)

GLASNIK Vaše Veličanstvo!

Dopustite pokornom sluzi da slavno vam ime preskoči da bi mogao da vam predoči veliku opasnost.

CAR

Baš si dosadan Stanipanislave. Izgleda da ti do glave

nije nimalo stalo. Pričaj šta ima.

GLASNIK Vaše velič… anstvo Od velikog straha ne mogu do daha da dođem.

CAR

Hajde, već jednom ili u ploču ili u klin!

GLASNIK (jedva izusti)

Stigao je neki džin!

CAR

Kakav džin?

GLASNIK

Neki rmanja, pravi makanja. Ljudeskara od trista kila. Prava, care, velesila.

CAR

Ne treba se bojati njegove veličine. Ti džinovi su obično dobričine. Viđao sam ih po cirkusima:

kidaju lance, rvu se s medvedima. Ćudi su dobrodušne, pameti spore da ne kažem nešto gore.

GLASNIK

Al ovaj je opaka grdosija. Pravi pustahija i džumbuslija, pravi galamdžija i odalamdžija. Konja napaja preko reda

i sve izazovno gleda. Svud traži gužvu i kavgu

– oduška za pregolemu snagu

A gde gužve nema – sam je stvara.

CAR

Je li naoružan?

GLASNIK

U rukama nosi neku kopljetinu, o pasu veliku sabljetinu,

i topuz bodljast ko čičak, a u zubima neki cvet, čini mi se različak.

CAR

E, to je loš znak.

A, reci, konj kakav mu je?

GLASNIK

Iz nozdrva mu vatra ide, Iz kopita iskre krešu. Svi kažu, kad ih vide, da jaše bes na besu!

CAR

Gde je odseo?

GLASNIK Na polju gradskom šator je razapeo.

CAR

Ispitaj: da l je u prolazu ili se misli baviti.

GLASNIK

Kaže da će se vama pozabaviti!

(Ispod gradskih zidina pojavljuje se džin – ili se samo čuje njegov glas.)

DŽIN Ej, carekanjo,

glavešino ove zemljetine!

Diljem i širom carevine pričaju badavadžije

da od tebe nema boljeg megdandžije!

Znaš šta ja velim na to? Tome se ja vrlo smejem, smehom grohotnim, nimalo dobrohotnim,

Ovako: HO-HO-HO-HO-HO.

Zato, cenjeni carekanjo, usedni na dobru konjinu,

uzmi mačekanju, topuz, kopljetinu i drugo oružje po volji

pa dođi na gradsku ledinu da vidimo ko je bolji!

Dođi bez pancira i oklopa i druge limarije

da ljudi ne kažu: pogle lagarije nego da kažu: to je borba!

Čekam te, dakle, sutra od ranog jutra,

ako nas ne spreči kiša il neka druga viša sila.

CAR

Sazovite hitan sastanak veća pametara.

(Glasnik istrči, malo zatim ulaze carski pametari.)

Dragi moji pametari!

Veoma iznenada, gotovo iznebuha,

pred kapije prestonog grada, stigla je neka protuha.

Džin neki, oblaporan, za kavgu uvek oran, jer je po ćudi zloran i uopšte vrlo sporan.

Svakakvim me imenima naziva i na megdan me zaziva.

Al mnogo je godina prošlo otkako sam na svom atu ujezdio ovenčan slavom u ovu velelepnu palatu.

NAJSTARIJI PAMETAR Pošto ste pobedili neku aždahu što celo carstvo držaše u strahu!

CAR

Nekad sam zaista bio hrabar i silan momak,

al od godina, sedenja na prestolu, omlohavio sam, pustio stomak.

NAJSTARIJI PAMETAR Stanje je jasno:

valja nam zatočnika naći koji će tu protuvu smaći s dnevnog reda.

CAR

Al kako ga naći?

NAJSTARIJI PAMETAR Naša je slavna carevina

puna junaka i junačina, oružnika i kopljanika, odličnika i podvižnika. Treba ih samo pozvati i svi će se odazvati, listom.

LUDA

Ja u to vrlo čisto sumnjam.

Rad prazne slave neće rizikovati glave.

Valja ponuditi nešto primamljivo onom ko izađe na kraj s divom.

CAR

Naravna stvar, naravna stvar. Tako sam i ja postao car.

Pa, pošto sam krunu steko junaštvom i mačem

smatram normalnim gestom: onom ko pobedi diva

nudim krunu i presto.

(Pametari se sašaptavaju.)

NAJSTARIJI PAMETAR Vaše veličanstvo!

Smatramo sasvim lakomislenim gestom

to što nudite krunu i presto.

CAR

A ti ludo, šta misliš?

LUDA (pokazujući presto)

Ne bih se tek tako odricao tog retkog komada nameštaja. Vrlo je udoban

i usto vrlo trajan.

CAR

Čista hrastovina!

LUDA

A što se tiče krune zastupam sledeći stav: nije red da se car potuca po svetu gologlav.

Jer umni ljudi kažu

– a tako stvarno i jeste – car je bez krune

ko petao bez kreste.

CAR (smejući se)

Kad bih razrezo namet na pamet zaradio bih grdne pare

od moje lude stare.

LUDA Odgovaram vam

na svoj šantavi način: moje su ludosti vašemu umlju začin.

CAR Nastavljamo rad.

Šta biste junacima obećali da bi se bolje osećali

kad se suoče s divom?

NAJSTARIJI PAMETAR Obećajte, u baštinu,

jednu, dalju, pokrajinu onom ko se tome džinu suprotstavi.

CAR

Bojim se da je malo.

LUDA

Obećajte konja sedlanika pa ćete zatočnika

naći tušta i tma.

Jer konji su, kako mi se čini, vrlo cenjeni u ovoj carevini.

CAR

Nedovoljno.

PRINCEZA

Cenim šta kažu pametari, iz umne pokrajine Kefalije, što mogu sebi da priušte samo istine sušte.

Al i ja bih nešto rekla.

CAR

Reci kćeri, Jevdokijo!

PRINCEZA

Hteli smo zakazati junačko ogledanje da bih ja izabrala muža.

Al slučaj nam bolju priliku pruža: evo prilike za junake

što se oko prvenstva glože da svoje junaštvo obrazlože. Evo prilike za odvažne

da se njihova odvažnost odvaže.

CAR

To je pametno, al je zametno. Budi malo jasnija, kćeri.

PRINCEZA Svečano obećavam: udaću se za onog junaka,

bilo vlastelina bilo pučanina, koji na megdanu

pobedi tog džina.

CAR Odlično!

Tako ćemo dve muhe jednim udarcem smaći:

oslobodićemo se džina protuhe

i pravog muža za moju kćer naći.

Zar ne priliči

takav kraj ovoj priči?

PAMETARI

Priliči i doliči.

CAR (ustane)

Nek telal ne štedi glasa ni kožu jareću na dobošu

ne bi li našli nekog nebojšu koji će onom ološu

rogove skršiti!

TELAL Čujte i počujte!

Traži se zatočnik carski! Traži se momče hrabrog kroja iz višeg il nižeg sloja,

traži se neki čvrst čova od starog junačkog kova,

da izađe na megdan strašnom ispolinu

što teroriše našu carevinu!

Ako pobedi (a pobediće ako vredi) može u carskoj ergeli

izabrati ata kakvog mu želi srce.

Ako pobedi (a pobediće ako vredi) dobiće zvanja i imanja,

postaće bogat i cenjen, a, ako nije ženjen, postaće carski zet!

Čujte i počujte!

(Dolazi ratar Mitar Pjevac, sa magarcem.)

RATAR Kupite kozjeg sirca kod Šumadinca!

Ko želi snagu i rs nek jede beli mrs!

Ko ne jede beli mrs slab je i loman ko trs!

Kupite kozjeg sirca kod Šumadinca!

Ko hoće divu konce da smrsi neka i petkom mrsi!

(Nailazi stražar.)

STRAŽAR Šta si se rastelalio? Gubi se odavde!

(Otera ga.)

BABA POLEKSIJA Ustaj, lenjivče!

Ko se izjutra izležava – poseru ga tice.

JOVAN (budi se)

Šta to miriše, bako?

BABA POLEKSIJA

Pogodi!

JOVAN (miriše)

Brašnjenice!

BABA POLEKSIJA

Ispekla sam ti brašnjenice…

U maramice sam uvezala srebrninu

za poputninu…

(Razveže maramicu i pokaže dva-tri srebrnjaka.)

JOVAN

Kakvu poputninu?

BABA POLEKSIJA Jutros ćeš krenuti na put da tražiš svoju sreću!

JOVAN (bunovno)

Kakvu sreću, bako?

Srećan sam i ovako!

BABA POLEKSIJA Jutros je rano, sa barabanom, prošao telal carski.

JOVAN

Oglasio je namete nove?

BABA POLEKSIJA Ne, nego car

junake na mobu zove.

JOVAN

Na žetvu, ili na branje šljiva?

BABA POLEKSIJA Ne, već nekakvog diva treba pobediti.

(Jovan se okrene i pokrije šarenicom.)

BABA POLEKSIJA Ustaj, lenjivče!

Car nudi konjče paripče, srebra i zlata punu škrinju i kćer svoju – lepotinju!

JOVAN

Ali ja ne želim da se ženim.

BABA POLEKSIJA Kako ne želiš?

E zec te potkovo

zar nisi dosta momkovo!

JOVAN Što da se ženim!

Volim da budem slobodan, da jurim poljem do mile volje,

da slušam pesmu tica ševrljuga,

da preskačem preko jarkova i jaruga po krasnoj zemlji cara Ptrptrptislava!

BABA POLEKSIJA E sasvim si zabazo.

Ako nekoj curi budeš pričao o lepim jarugama i ticama

ševrljugama ismejaće te i sve će ispričati drugama tako da nijedna za tebe neće poći.

JOVAN

Kad dolamu vezenu obučem, i smeh šeretski razvučem,

kad se doteram i licnem

i okom šacnem i kibicnem svaka će poći!

Al još mi je rano.

BABA POLEKSIJA

Ti uopšte ne voliš svoju babu Poleksiju.

JOVAN

Zašto to misliš, bako?

BABA POLEKSIJA Znaš li da sam se zarekla

da neću umreti dok ne zaigram na tvojoj svadbi.

Dok ne odigram jednu čarlamu tu pravu vražju zavrzlamu

za noge.

Dok uz frulu i ćemanku

ne odigram kukunješ i čačanku, ne skočim i viknem »Opša-ša! Opša-ša! Nego šta!«

Posle toga bih se laka i čila od ovog sveta oprostila.

JOVAN

Zato da se ženim? Da bi ti umrla? Zar misliš da sam udaren,

il da sam gljive ludare jeo?

BABA POLEKSIJA A siroti ded Aleksija? Često mi se javlja:

»Šta čekaš, Poleksija?

Oženi već jednom tog klipetu, jer teško mi je samom na ovom

svetu!«

JOVAN

Al pobediti diva, bako, nije nimalo lako.

A ja sam, možeš misliti, junačina do tančina!

BABA POLEKSIJA E, vrećo vrbovih klinova! Pa zar se bojiš džinova?! Pa ja sam letoske

– nekako pred Gospojinu – namestila koske

jednom nevaspitanom džinu.

Baš je kraj kolibe promino, a ja ga pogledom pratim

i vidim: počeo topuzinom naše kruške da mlati.

A ja podviknem:

»E to ćeš da mi platiš! Tako mi svetog Cimiskija dobro ćeš da iskijaš!«

Dobro sam ga tojagom opaučila a mislim da sam ga naučila pameti.

JOVAN

Al nemam oružja ni konja.

BABA POLEKSIJA

(daje mu sablju)

Ostala ti je sablja dimiskija od dede Aleksija.

A belac već nogama kopa!

Pazi šta pričaš na dvoru!

Ne pominji jaruge i tice ševrljuge! Kreni u srećan čas!

JOVAN (penje se na konja)

Krenimo rago šantava. Čeka nas junačka slava

na dvoru cara Ptrptrptislava!

BABA POLEKSIJA Otkad je umro Aleksija

– pokoj mu duši i zemljica mu laka – ne videh takvog junaka!

… Projezdi jedan krug da te se nagledam.

(Jovan jaše u krugu i peva.)

JOVAN

Moj konjic je belac, belac, Beo ko sneg celac, celac.

Konjic moj kaska, kaska, i sve je skaska, skaska.

Šapću seoske lepojke, lepojke, Što na perilu bele vez:

O kako krasan putalj, putalj, o kako lep vitez, vitez.

I mole, mole:

O viteže na konju belcu, belcu, zastani u našem selcu, selcu.

Al konjic moj rže, rže, i juri još brže, brže,

jer mene i moga belca, belca, čekaju velika delca, delca.

III Slika

TELAL

Car zove verne podanike, žitelje slavne prestonice da izađu listom na ulice

da gledaju carske zatočnike!

To su najbolji junaci!

Ban Čekrkčelenković!

Vojvoda Uzengi-bengić!

Cimiskije od Dimiskije!

Janko od Tulumine!

I ine junačine!

Car zove verne podanike,

žitelje slavne prestonice…

(Svet se okuplja. Na balkonu se pojavljju car, princeza, luda i dvorska dama. Car daje znak i fanfare oglase početak smotre.)

TELAL

Ban Čekrkčelenković!

(Nastupa prvi junak, tip junaka stršnog izgleda.)

BAN ČEKRKČELENKOVIĆ Nastupa strašni hrâbar,

ljut kao ris, brz kao dabar! Ćurak od vučetine, kaftan od međetine!

Do tela pancirni veš

– zato sam u struku feš!

A na kalpaku – čekrkličelnika ko rogovi bube jelenka!

Kad začegrće i začakara postaneš manji no bubamara!

(Demonstrira rad čekrkčelenke.)

LUDA

Ta kapa-čegrtaljka uplašiće čvorke i vrapce

i male zelene žapce

iz okologradskog jarka.

BAN ČEKRKČELENKOVIĆ

(pokazuje oružje)

Golu sablju nosim u zubima,

– pokrivam je brkovima.

Drugu sablju isto krivu držim pod konjsku grivu

– u potaji.

Pa topuz nimalo lagačak što ne ostavlja ni zračak nade.

Jer koga zgodi ovaj čičak taj cvrkne ko cvrčak,

taj zvrkne ko zvrčak,

i skovrča se ko kovrčak!

(Pokloni se.)

PRINCEZA Mrk je i mračan ali je privlačan!

DVORSKA DAMA Obična zamlata iliti suklata.

TELAL

Janko od Tulumine!

JANKO OD TULUMINE Ne bojim se ja nikakvog džina kad mi je tulumina

puna vina.

Mogu da popijem i pet akova bez vidljivih znakova.

Popijem trideset pehara zbog žeđi, a trideset – da se domaćin ne uvredi.

Kad prstima u krčmi pucnem pa bure vina gucnem,

niko ne sme da zucne, da bekne ni da štucne.

Jer ako ga topuzom kucnem biće tuc-muc

i avrlj – bavrlj!

(Pokloni se.)

PRINCEZA

Pravi junak!

DVORSKA DAMA Preispoljna pijanica! Pijana mu je i perjanica na kalpaku.

TELAL

Vojvoda Uzengi-bengić.

VOJVODA UZENGI-BENGIĆ

Ne dajem ni marjaša za tamo nekog orijaša dok imam svog kulaša. Jer takvog putalja nema ni u kralja.

Kad ja pojedem porciju gulaša pa kad se vinem na kulaša, pa mu slabine čvrsto stisnem a kule poskoči i njisne

svaki megdandžija klisne ili od strave svisne!

(Pokloni se.)

PRINCEZA

Uzoran junak na uzornom konju!

DVORSKA DAMA Nadmašio je sve današnje i sve potonje konje!

PRINCEZA

A kakvi su strani junaci?

Znaju li da se bore?

DVORSKA DAMA To su istinski vitezovi,

s galantnim, otmenim manirima…

A bore se, ali elegantnije,

na svojim viteškim turnirima.

PRINCEZA

Jeste li išli na te turnire?…

DVORSKA DAMA Sve oči su bile uperene u Plavu Damu, tj. mene.

A ja sam bila na kraljevskoj tribini, u širokoj, širokoj krinolini, zakićena nežnom mimozom.

I smešila sam se iza lepeze alegro graciozo.

PRINCEZA

Svom junaku?

DVORSKA DAMA

Svom vitezu, koji je nosio moju boju, na svakom turniru i dvoboju.

PRINCEZA

Kakav je bio?

DVORSKA DAMA Bio je otmen i galantan al borio se srčano i muški.

I svi bi se brzo valjali u prašini ko poleđaški, ko potrbuški.

CAR Slavni junaci!

Šta da vam kažem? Pobedite nekako, ovako ili onako.

Ako ne ide tako gledajte ako ikako, ako ni tako

onda ma kako.

Al svakako, dakako, jakako

i svakojako!

(Princeza zakiti junake cvećem, otvaraju se vrata i junaci odjure.)

JOVAN

Je li ono dvor cara Ptrptr… onog što ima kćer Jevdokiju?

LUDA

Jeste, junošo.

JOVAN

A je li lepa ta Jevdokija koliko se priča i peva?

LUDA (otpeva)

Sav se secneš, sav se lecneš, pobavrljiš, prosto šegneš kad te ona samo gledne – Oči plave, pogled teget!

Pustoš, darmar, lom i štetu napravi ti u srcetu

kad te samo jednom gledne – Oči plave, pogled teget!

JOVAN

Nadam se da će baba Poleksija biti zdovoljna. Vodi me, dvorski čoveče, do te prelepe princeze Jevdokije.

LUDA

Koga da najavim, junošo?

JOVAN

Viteza na Konju Belcu!

PRINCEZA (peva) O gde je onaj junoša, sa osmehom kicoša,

sa pogledom đilkoša, s brkovima čikoša?

O gde je onaj nebojša, onaj hrabri neznajša, plećati delija,

stasiti đidija?

LUDA (najavi Jovana)

Vitez na Konju Belcu!

(Ulazi Jovan, pokloni se duboko.)

PRINCEZA

Šta se previjaš, momak? Da te ne boli stomak?

(Jovan se ispravi.)

PRINCEZA (a parte) O bože!

Pa taj je momak vrlo sasvim nadomak mom srcu!

(Jovanu)

Kako se zoveš, junošo?

JOVAN

Jovan, Vaše Visočanstvo.

To je vrlo često ime.

PRINCEZA

Nije važno što je često ime važno je da onaj ko ga nosi poseduje retke osobine.

A odakle si, viteže?

JOVAN

Iz mesta Šumidola.

PRINCEZA Nikad čula.

To je sigurno neko malo mestašce.

JOVAN

To je malo mesto, ali ima veliku okolinu.

PRINCEZA

E, sad znam. A kakav je vaš dvorac?

JOVAN

To je najlepši dvorac!

Njegov odžak se najveselije puši! Zovu ga:

»koliba što se koleba

da l da i dalje stoji il da se sruši«.

PRINCEZA

Bez sumnje je lep dvorac. Sigurno stoji na vrhu brda kao svi krasni dvorci.

JOVAN

Ne. Nalazi se pored jedne jaruge, a iz te jaruge povazdan se čuju

ševrljuge.

To je vrsta ptica. Ovako pevaju:

vrlj-ševrlj-namćor-namćor, vrlj-ševrlj-namćor-namćor.

PRINCEZA

Prilično šućmurasta pesma.

A što si potegao toliki put, viteže?

JOVAN

Imam baku Poleksiju, staru, preko sto leta.

Smrt je dolazila po nju već dva tri puta, i putem i stranputicom.

Al baka je uvek otera obramicom.

PRINCEZA

Ne razumem…

JOVAN

Baka se zarekla da neće umreti dok na mojoj svadbi ne odigra jedno

kolce!

Dok ne odigra jednu čarlamu tu pravu pravcatu zavrzlamu za noge.

Dok ne odigra kolce, dva, poskoči i vikne »Opša-ša! Opša-ša! Nego šta!«

Pa me je poslala da zadobijem vašu ruku.

PRINCEZA

I ti si samo zbog bake prevalio toliki put?

JOVAN

Pa, nije samo zbog nje!

PRINCEZA

(za sebe) Bože, možda i on mene voli. (Jovanu) A zbog koga si još došao?

JOVAN

Pa i zbog dede Aleksije, počivšeg. Često mi se javi u snu i veli:

»Eh, Jovo, Jovo, kod tebe opet ništa novo!

E, bog te mazo, baš si zabazo! Nađi neko lepušno curče, vikni svirače Šumidolce

nek zasviraju neko kolce da se izigra i izđuska

ta moja stara guska.

Ne mogu više bez Poleksije! Jest da je pomalo nadžakasta i jest da joj kašto basta

da se obrecne na me,

al dosta mi je, bratac, samštine i čame na ovom svetu«.

PRINCEZA

Ti si znači došao samo zbog bake Polesije i deda Aleksije?

JOVAN

Jeste. Mnogo su se slagali.

(Nasmeje se.)

PRINCEZA

Zašto se smeješ?

JOVAN

Kao da čujem dedu Aleksija »E, Jovo, Jovo,

ti baš princezu ošacovo!«

PRINCEZA

Nisi baš mnogo kršan momak, da bi izašao na kraj sa džinom.

JOVAN

Ja ne idem na snagu.

Ja pobeđujem veštinom.

PRINCEZA

Volela bih da čujem kako.

JOVAN

O vrlo jednostavno i lako. Naiđe, recimo, mrki medved.

PRINCEZA

I?

JOVAN

Ja mrkog medveda – mrko pogledam i on odgega.

PRINCEZA

To je, zacelo, smelo delo.

JOVAN.

Nije to ništa. Jednom me je u pustinji gonio lav.

PRINCEZA

Kako si njega pobedio?

JOVAN

Brzo sam se uzverao uz drvo.

PRINCEZA

Otkud drvo u pustinji?

JOVAN

Dobro, nisam se uzverao uz drvo, samo sam se uzverao…

PRINCEZA

To je već druga stvar. I onda?

JOVAN

I onda je lav kružio okolo, a kad mu se zavrtilo u glavi, on rep podavi i ode. A ko napusti poprište on je izgubio bitku.

PRINCEZA

Ne ličiš baš na junaka. Oči plave i pitome odaju ti blagu narav.

JOVAN

O izgled je često varav!

Ja sam junak kom nema para.

Gledaj ovo!

Kada brkove usučem

(al pazim da ne presučem,

ako presučem malo ih rasučem!) Kada rukave zasučem

pa oblake na čelo navučem i sablju britku isučem, noktom po rezu prevučem, a vrh joj malo usučem

(al pazim da ne presučem, ako presučem, malo rasučem!)

pa stanem njome da fijučem, fijučem, fijučem,

svi kažu: pogle junaka!

PRINCEZA

Ej, kuda ćeš?

JOVAN

Zar nisi reč svoju dala

– a reč jednog člana carske porodice nije šala –

da ćeš se udati za onog ko pobedi džina?

PRINCEZA

Teško je biti carska kći.

Moraš da priznaš da je tako.

JOVAN

Nije nimalo lakše biti unuk babe Polesije i dede Aleksije!

PRINCEZA

Ipak je malo teže biti carska kći.

JOVAN

Možda je malo teže, ali ne mnogo.

(pođe…)

PRINCEZA (panično) Ne idi, Jovane!

On je megdandžija od zanata! Odseći će ti glavu, prikovaće te uz

gradska vrata. Ima strašno oružje i obučenog ata.

I ima u čeljustima – neki cvetičak, pretpostavlja se: različak.

Svi kažu da je to loš znak!

JOVAN

Različak?

Pa takvi džinovi uopšte nisu opasni! To su obični bukači i hvališe! Pobedio sam dve tri takve mališe

a i ovom se loše piše.

DŽIN (viče)

Ej, carekanjo, carekanjo!

Nije mi neobično što nisi došao lično, ali što ne posla

zatočnika zaista vičnog? Ove sam pobedio lako, gotovo nehotično!

Ho-ho-ho-ho!

Ali ih nisam pogubio! Konjem sam ih po trired preskočio

da bih im jasno predočio ko je ko.

Ho-ho-ho!

III MEĐUSLIKA

MEGDAN – POLJE

Ostavio bih ih bez glava rusih, al ljudi su tako pomalo kusi.

Ho-ho-ho!

A i otkup su mi platili, po milion i ohoho! Ho-ho-ho. Ho!

Nisu žalili imetka ni mala

da ne bi u travi prodavali zjala. La-la-la!

Eh, carekanjo, carekanjo…

Dosta je bilo lakrdije.

Pošalji nekog ko stvarno ume da se bije.

Ho-ho-ho!

(Dolazi Jovan na svojoj šantavoj ragi. Lepi lažne brkove i suče ih…)

JOVAN (peva) Moj konj je beo, beo, a ja sam smeo, smeo…

(Iznenada iskrsne džin. Jovan je uspeo da usuče samo jedan brk.)

DŽIN Šta reče?

JOVAN

… ja sam smeo

s uma nešto važno. Zato lutam kroz polje

i pokušavam da se setim.

DŽIN

Ma nemoj mi reći.

S kime imam čast?

JOVAN (okuraži se)

Zar nisi čuo za strašnog junaka sa jednim brkom usukanim

a drugim raščešljanim? Ja sam taj.

DŽIN (a parte)

Možda je neki šaljivdžija,

a možda je i pravi megdandžija? Jer, kažu da su veliki junaci pomalo osobenjaci.

… Sad ću ga proveriti!

(Jovanu ljubazno.) Oprosti, Vaša Visosti, zbog ove drskosti Moje Malenkosti. A kuda ste se zaputili?

JOVAN

Tražim nekog džinošu.

DŽIN

A što ti je on potrebit?

JOVAN

Još s takvim delijom nisam megdan delio a baš sam se uželio prave borbe.

DŽIN

Kolosalno! Ja sam taj!

Ho-ho-ho-ho-ho!

(Jovan se uplaši od džinovog grohotnog smeha.)

DŽIN Slušaj me, mališa: naočit si i pristao i tek si olistao.

Žao mi da te pogubim! Uplašio si se, a?

JOVAN

Junak sa jednim brkom usukanim a drugim raščešljanim

ne zna za strah!

DŽIN

Nemoj me zamajavati. Dobio si poučnu lekciju

i imaš kod mene protekciju što si mlad.

Zato kidaj.

JOVAN

Vrlo si hrabar, džinošo,

kad tako razgovaraš sa čuvenim junakom!

DŽIN (nastavlja probu)

… Još si tu?

Vidiš li ovaj cvetak u mojim zubima?

JOVAN

Najobičniji različak!

DŽIN

To uopšte nije različak nego krasuljak.

Ali to nije važno takođe uopšte.

JOVAN

To je važno i te kako.

DŽIN

Opet me zamajavaš.

Šta sam ono hteo da kažem? Aha! Htedoh reći:

dok mi je u zubima taj cvetak dotle sam za šalu oran.

Al kad ga otpljunem postajem vrlo zloran.

Kratko i jasno.

(Jovan poskoči i uzme mu cvet iz usta.)

JOVAN

Pazi, stvarno krasuljak. A ja mislio: različak,

il, u najgorem slučaju, turčinak.

(Poskoči i vrati mu cvet u usta.)

DŽIN

Opet me zamajavaš.

Kakve veze sad ima turčinak? O što me mučiš?

Glava mi buči

ko vodenički badanj.

JOVAN

Kako da nema veze? Zamisli da je mesto različka u tvojim zubima maslačak? On bi na prvi jutarnji zračak otvorio latice žute!

DŽIN

Zamislio sam, al misli mi se od toga mute.

JOVAN

A zamisli kako bi isti maslačak

kad sazri postao prozračan i lagačak!

DŽIN Budi duševan!

Ne teraj me više da zamišljam!

JOVAN

Još samo da zaključimo: uopšte nisu važni

ni različak, ni maslačak, ni turčinak, ni krasuljak,

jer bi ti, da si pravi junak, u ustima imao kaćunak!

DŽIN Nemoj me mučiti!

Ako pripadaš junačkoj vrsti pošteno mač ukrsti

sa mojim mačem!

JOVAN

Dobro, al moraš mi obećati da ćeš

– ako ti dokažem da sam junak bolji – postupiti po mojoj volji!

DŽIN

Obećavam.

JOVAN

Moraš mi obećati, da ćeš ako pobedim, prodati oružje i ata

i da ćeš od ovog zanata dići ruke.

DŽIN

To ti je kolosalno, druže. I ja o tome već duže vremena razmišljam.

Šta imam od ovog zanata? Nemam ni kuću ni kućište, ništa sem ove šatorčuge.

A pod njom sam zaradio takvu reumu da me celokupne koščuge

(čim osete neko vremište) navale krvnički da tište!

JOVAN Dakle obećao si mi

da nećeš nastaviti po svome, da nikog nećeš izazivati

već da ćeš svakom nazivati dobar dan i već prema tome koje je doba dana.

DŽIN

Dosta smo se pogađali. Hajde da delimo megdan.

Hajd, uzmi koplje i obodi dobro ata da raščistimo pitanje primata junačkog!

JOVAN Čekaj…

Zar s takvim kopljem megdan sa mnom da deliš?

DŽIN

Šta mu manjka?

Pravo je i to pod konac!

JOVAN (uzme mu koplje)

Pravo je, al nije izbalansirano kako valja!

DŽIN

Ne razumem, ni ič.

JOVAN

Sa takvim kopljem promašaj ti je osiguran.

Ono nikad ne leti prema cilju i meti

nego ševrda, vrdaka i vrluda tamte-ovamte i kojekuda!

(Važe koplje preko sredine.)

Pogledaj: preteže strana leva! Ali ima da peva

kad ga udesim.

(Odseče sabljom deo kopljišta. Opet ga važe.)

Sada preteže desna.

(Opet odseče komad; opet ga važe.)

Opet ne valja.

To koplje je skroz-naskroz loše. Ne može se izbalansirati.

(Iseče ostatak na komade i baci ga.)

… Imaš li još kakvo oružje?

DŽIN

Imam tešku topuzinu!

Koga pogodim njome u čelenku napravim od njega senku!

JOVAN

Da li me pogled vara?

Nemam reči, prosto sam zanemio! Pa to je onaj topuz koji je mlatio

kruške

koje je deda Aleksije kalemio!

DŽIN

Priznajem i veoma se kajem.

JOVAN

Junaku sa jednim brkom usukanim a drugim raščešljanim

zazorno je i ispod časti da deli viteški megdan sa onim ko kruške mlati!

DŽIN

Nisam mogao da odolim. Bile su to kruške lubeničarke sočne, a iznutra crvene, ukratko: moje omiljene kruške.

Kad sam video tu krušku

– čije su se grane nadnosile iznad puta –

voda mi je pošla na usta. Upitah se: o da li je varka? Da li je to kruška lubeničarka?

A kad sam se uverio koje je sorte kruška ja sam morao oduška neutaživoj želji dati: skidoh topuz s unkaša

i počeh kruške da mlatim…

JOVAN Obećaj da više nećeš

– makar ti voda iz usta tekla curkom – mlatiti topuzinom

ono što se bere rukom!

DŽIN Obećavam…

Ostala mi je još sablja.

Ali od mene nema veštijeg sabljaša!

JOVAN

Ja jednim zamahom sablje presecam nakovanj,

(a ujedno i panj

na kome leži nakovanj).

DŽIN

Bogami, kolosalno!

JOVAN

Molim jedan hrastov panj!

(Div donosi.)

A sad na nj postavi nakovanj!

JOVAN Pobedio sam!

Ponovi obećanje koje si mi dao!

DŽIN

Obećavam da neću nastaviti po svome.

Nikoga neću izazivati.

Svima ću uljudno nazivati dobar dan i već prema tome koje je doba dana.

… A! Sada vidim koje je doba dana!

(Jovanu su u tom trenutku otpali lažni brkovi.)

To li je strašni junak

sa jednim brkom usukanim a drugim raščešljanim!

Počekaj nazovi-junače

dok uzmem drugu mačekanju, topuzinu i kopljetinu!

(Krene u svoj čador po oružje. Jovan pbegne. Džin se smeje svojim uobičajenim grohotnim smehom.)

DŽIN (viče)

Počuj me, carekanjo, u dvoru!

Pošto nemaš majstora u ovom zanatu dođi mi na pokoru

i poljubi kopita mome atu!

Predaćeš mi krunu sedmorogu na jastučetu od brokata, predaćeš sablju alemanku

i svog konja-alata.

Određujem namet za celu carevinu: sto groša u srebru – po svakom sebru, a po plemiću – po sto, u zlatu. Mislim da je pošteno, brat bratu.

Ostalo u naturi:

deset somuna iz Soluna, pet oka pečenja i pršute,

pet buradi vina, a pet ljute rakije.

Pored pečenice i prepečenice ne zaboravi ljute papričice (jer znaš da junačine najvole da se podnačine

uz papar i jake začine).

I povedi sa sobom svoju kćerku

– ptičicu kaćiperku – da mi peva.

Rok ti je sutrašnji datum. I to je pošteno, brat bratu. Inače ću doći da ti krunu skinem zajedno s glavom!

Brat bratu, s punim pravom. Ho-ho-ho-ho!

(Okupljeni narod raspravlja o džinovom ultimatumu. Dolazi Mitar Pjevac sa svjim magarcem.)

RATAR Kupite kozjeg sirca kod Šumadinca.

Ko želi snagu i rs nek jede beli mrs.

Ko ne jede beli mrs slab je i loman ko trs.

Ko hoće džinu konce da smrsi neka i petkom mrsi!

(Niko ne kupuje. Jedan seljak nudi rakju iz mešine.)

SELJAK

Klekovača! Klekovača! Ko pije kleke

taj nikad ne poklekne! Klekovača! Klekovača!

RATAR

Daj jedno čokanjče!

(pije)

Velika sramota za našu zemlju.

SELJAK

Teška vremena za našu carevinu.

TELAL

Razne sitnije pustahije

zasele su uz drumove i mostove, naplaćuju drumarinu i mostarinu, ometaju promet i trgovinu.

RATAR

Zar nema nikoga da tome stane na put?

SELJAK

Šta rade carski junaci, samurkalpakovići, šepurokonjići, sabljatandrkovići?

LUDA Neko se plaši, neko se boji. Kako koji.

SELJAK

Kakvo je carevo mnjenje? Misli li ići na podvorenje džinu?

TELAL

Hoće li mu predati krunu i presto?

LUDA

Moraće, mada nerado. Jer je vrlo zauvar

biti car.

SELJAK

Sutra ističe rok.

RATAR

Još jednu klekovaču!

(Krčmar donese. Ratar ispije, lupne o sto.)

Moji su dedovi krv lili za cara-ćaću pa i ja ću.

Bogami oću!

SELJAK Šta oćeš?

RATAR

Ako niko neće bogme ja ću pokazati tome potukaču što se izuzeo na cara-ćaću!

TELAL Viteže golotrbi

ne češi se gde te ne svrbi!

SELJAK

Hteo bi princezu lepotinju da mu ublaži samotinju! Ajd, ne pravi od sebe budalu, ne budi predmet za šalu nego idi u štalu

pa se otrezni.

(Ratar izvodi svog magarca.)

SELJAK

Ej, kud ćeš bre?

RATAR

Idem pravac na megdan da se s džinom ogledam!

SELJAK

Oćeš još jednu kleku?

TELAL Pusti ga.

Malo će noge proklatiti

pa će se nazad vratiti. (Rataru) Viteže golotrbi

najpre se oružjem opskrbi!

(Oružaju ga: daju mu neko staro koplje na kome krčmareva žena suši veš, neku staru sablju i buzdovan. Ratar kreće prema gradskoj kapiji.)

TELAL

Savarakatikataka!

Izađite da vidite strašnog borca zemljodelca i orca!

Junačina do tančina! Jaše magana od megdana! O kakav strašan junak! Izlupaće džina kao čunak!

RATAR

Zbogom, dobri ljudi!

LUDA Bogami idem i ja,

pa neka bude šta bude! Jer, kako takva ludorija može da prođe bez lude!

(Izlaze kroz gradsku kapiju.)

(Dolaze Ratar, Luda i magarac.)

RATAR (magarcu)

Druže moj, Njako, što zastajkuješ tako? I zašto, bistroume, stalno pogledaš u me?

LUDA

Pita se šta ti bi?

RATAR Šta mi bi?

Mogao sam se lepo vratiti u selo i mirno sabrati ubogu letinu,

dati desetak – ma dao bih i petinu! – ali bih bio živ.

Jer, bolje ti je i životariti nego biti mrtav načisto.

LUDA

Da se vratimo?

RATAR

Dobra pretpostavka, ali već je kasno.

(Pred njima se pojavljuje džin.)

DŽIN

Iz carskog grada

čudne namere provejavaju: baš su navalili

da me zasmejavaju!

RATAR

Zdravo i zdravoživo!

(Džin ništa ne kaže, samo ih razgleda.)

RATAR

Ja rekoh »zdravo« i »zdravoživo«,

al vidim da ti nije pravo, a možda ti je i krivo.

DŽIN Nit mi je pravo nit mi je krivo.

Ja samo pazim na svoj nivo, što je po sebi razumljivo.

RATAR

E ja te ne razumem, kume. Razumeš li ti nešto, Njako, druže moj, bistroume?

(Magarac odmahuje glavom.)

DŽIN

Dosad su mi dolazili junaci odabrani

u dolamama zlatotkanim, s oružjem skupocenim na konjima plemenitim. Takav je i red.

Jer, deliti megdan stvar je nimalo laka i nije pravo da pobednik ostane

praznih šaka. Pobednik dobija ruho, oružje i ata. To nam je često jedina plata

u ova vremena metežna kad je slaba moć platežna.

Ja treba da hranim sebe i vranca. A znaš li koliko košta porcija

prebranca

i jedna vreća zobi,

da ne govorim o drugoj robi?

Zato ti velim:

megdan s tobom da delim neću.

Zar da se trudim zbog tih tralja i dronja,

a nemaš ni oružja lepog, ni konja. A da te zarobim i otkup tražim?

Kladim se: nemaš ni banku u čanku! Zato brzo zanogataj, tj. maglu hvataj i uopšte beži mi s očiju.

LUDA

Imaš sreće. Idemo.

RATAR

Bogami, carska beno, to ti je pametno.

(Skoro bi ga poslušao.)

… Al svi bi rekli da sam izdao cara-ćaću!

Tu čorbu sam zakuvao i pokusaću je. Bogami oću!

DŽIN

Još si tu?

RATAR Polako, bratac.

Ko se s Mitrašinom podžavelja tog može snaći vrlo velja nesreća.

Taj kome kažeš da se tornja mog’o bi očas da te nadgornja, tj. da te položi na pleća.

Jer zna se:

Mitar Pjevac ne da na se.

DŽIN

Samo nastavi.

RATAR

A što se tiče moje opreme: ja bih obuko odelo stajaće, čakšire šumadinske jahaće,

a na Njaka bi stavio lepši samar i povraz

da sam došao s namerom da ovde pretrpim poraz!

DŽIN (otpljune cvet)

Tja.

RATAR

Tja velim i ja.

DŽIN

Šta si rekao, carska slugo?

RATAR

To što si čuo.

DŽIN A ja mislio

da si rekao nešto drugo.

LUDA

Rekao je nešto drugo…

Idemo mi odmah.

DŽIN

Ti ćuti. Jer, naš je druškan prilično hrabrušan.

Ja to cenim.

(Rataru) Zato ću ti učiniti čast: borićemo se kako je propisano i mnogo puta opisano

u pesmama.

RATAR

Kako ti kažeš.

DŽIN

Pre nego konje razigramo red je da jedan drugom junački oprost damo,

uz čašicu.

(potegne iz mešine)

… Oprosti, što ću te probosti.

(Ratar potegne iz bardaka.)

RATAR

… Oprosti, što ću ti kosti namestiti.

DŽIN

Pravila su poznata i prosta:

ja kao izazivač dočekujem gosta na belezi.

Borićemo se ovako:

kopljem i topuzom pustimice a onda sabljama, neštedimice.

RATAR

A rvanje?

DŽIN

To dođe naposletku.

Al teško da ćeš tu retku čast dočekati.

A što se propituješ?

RATAR

Onako. Prosto mi se omaklo.

DŽIN

Zar ti, ništavni crve, sa mnom da se rveš?

RATAR

Pretpostavka.

DŽIN Dosta smo pričali.

Razigraj dugouška niz polje

i ciljaj kopljem što umeš bolje.

LUDA

Nišani dobro pre no što koplje budeš hitno!

Ciljaj u srce il neko drugo bitno mestašce.

RATAR (Ludi)

Ja umem da orem, kosim, vezujem snoplje,

al nikad nisam bacao koplje.

LUDA (publici)

E, sad će ta spodoba orijaška da slisti našeg ubogog prijaška Mitra.

… Čekajte, imam ideju.

RATAR Ej, srećo huda,

kakvu li ideju luda može da ima?

DŽIN

Šta se sad čeka?

LUDA

Samo na tren junaci obuzdajte srca plaha

jer mi je upravo jedna misao važna odletela iz kefala.

(Lovi rukom nešto po vazduhu.)

DŽIN (smeje se)

Drži je, beno, drž!

LUDA

Gle, sletela je na ovog pametnjakovića!

(Lovi je oko ratarevog magarca.)

Opet je pobegla… Gde li je samo? Eno je tamo

pod repom tvoga vranca!

(Polako, na prstima prilazi džinovom vrancu, podigne mu rep i, s izrazom likovanja, uhvati »misao«.)

Tu si skitnice! Vrtirepovice! Nećeš mi više pobeći!

(Drži »misao« u šaci i preti joj, onda je vrati u glavu.)

Nastavite boj, junaci!

DŽIN

Baš si nas nasmejao.

(Rataru)

Hajd, razigraj druškana dugouškana. Dosta je bilo šale.

RATAR

Ja sam zamorio svog Njaka (dobrog drugara i veseljaka), zato ti udri prvi.

DŽIN

Dobro. Kako ti veliš pobro. Ali, kad uzmem zalet

i počnem s kopljem strašni balet nećeš ni dočekati moj juriš i nalet nego ćeš od straha crći.

RATAR

Pretpostavka.

(Džin uzima zalet, izvodi veštine s kpljem i tsl.)

RATAR (magarcu)

Druže moj, Njako, neće nam biti lako. Drugarstvo staro ne porekni,

na prednje noge hitro klekni kad koplje bude bilo u letu, da bi džin promašio metu, to jest mene.

(Ali magarac se ne mrda s mesta.)

O, tvrdoglavi stvoru, O rđo, što se uskopisti! Sad će ta grdosija načisto da me slisti!

LUDA Šta se događa?

RATAR

Na mestu se ukipio Njakac, ukipio pa ni makac.

(Džin se približava vitlajući kopljem.)

E, sad sam obrao zelen grozd. Sad neće da omaši ni slučajno. Probošće me skroz-naskroz.

(Džin baci koplje ali – promaši.)

LUDA

Uh, al je fijuknulo! Prosto nežno i mazno! Da vidimo rezultat:

pun pogodak – u prazno!

RATAR

Ah, al je fijuknulo! Prosto ponizno i smerno! Ne, to se ne može verno opisati.

Kako li je promašio?

Možda se samo igra?

LUDA

Stavio sam jednu mušicu s tvoga njakca

pod rep ljudeskarinog vranca. (A konji, zna se,

posebno oni otmene rase,

polude kad ih bocnu muhe protuhe iz niže, magareće klase.)

Zato se vranac neznatno ritno u trenu kada se div džilitno

i koplje koje je hitno odletelo je u polje žitno tj. daleko.

DŽIN

Sad si ti na redu!

RATAR

Neka.

Mogu ja još da čekam.

DŽIN (za sebe)

Čudne li nehajnosti, čudne li ležernosti! On ili je lud

ili je bolji znatno kad se ponaša tako nonšalantno.

(Rataru) Vidiš li ovaj topuz?

RATAR Cenjeno odoka težak je dvesta oka!

DŽIN

Tačno!

Ako te zgodim njime u čelenku napraviću od tebe senku!

RATAR

Pretpostavka.

DŽIN (za sebe)

Čudne li nehajnosti, čudne li ležernosti.

Mora da ima travku zdravac od koje koplje promeni pravac, a sablja oštra, ljuta,

postane tupa bekuta,

a topuz postane lagačak kao zreli maslačak.

RATAR Šta čekaš?

DŽIN

Žao mi tvoje dečice sitne, jer ako topuz hitnem spljeskaću te poput nitne.

RATAR

Nisam ženjen.

DŽIN (za se)

Hvata me neki drhtavac, misli mi gube pravac, opet ću promašiti.

(Rataru) A možda te čuva bilje zdravac il neka druga čarobna travka?

RATAR

I to je pretpostavka!

(Džin vitla topuzom iznad glave, baci ga, promaši.)

LUDA Pokazao si veštinu, pravu i nepobitnu. Promašio si za dlaku,

za dlaku, al vrlo bitnu!

(Džin se groteskno trese od straha.)

RATAR

Nikad nisam video da se neko toliko uplašio.

LUDA

Razlog je dosta jasan: kod džinova je sve golemo

pa i strah im je gorostasan.

DŽIN (pruži sablju rataru)

Predajem se… Tebe oružje ne bije…

RATAR

A rvanje?

LUDA

Kakvo te rvanje snašlo!

Ne pravi od gotovine veresiju nego vezuj tu silesiju.

RATAR

Hoću da mu pružim garancije da kod mene nema varancije!

DŽIN (već se pribrao)

Zar ti ništavni crve sa mnom da se rveš?

RATAR

Bogami oću!

(Uhvate se u kosti, džin pokušava jednim zamahom da baci ratara, ali bezuspešno. Ratar primeni svoj zahvat, opisan kasnje, i džin počne da gubi dah.)

RATAR

Buha se zaglavila u rašlje pa štuca, kija i kašlje! Došao rep u procep!

DŽIN

Popusti malo, budi drug!

RATAR Ja ni svom ćaći

– koji sad anđelima pravi društvo – nisam popušt’o!

(Omane, obori ga.)

LUDA Vezuj ga, brzo! Vegni i popritegni!

(Ratar vezuje džina.)

RATAR

Ja nikad nisam bacao koplje al znam da vezujem snoplje.

Kad ja zavežem snop ne iščupa ni klas! Jer moj ti je snop

ko devojački pas! (Džinu) Kreći!

(Polaze prema dvoru.)

PRINCEZA

Nesrećna sam cela celcata.

DVORSKA DAMA Sami ste krivi…

Toliko se dičnih vitezova bacalo ispred vaših nogu.

PRINCEZA Šta ja tu mogu.

Ja im nisam rekla: »Izvol’te, pa me vol’te!«

A onaj koga volim ne samo da junak nije

nego – tog bezobrazluka, drskosti nečuvene! –

i ne haje za mene.

DVORSKA DAMA U vođenju ljubavnog rata vi neuki ste, nema zbora. Loša vam je taktika

a strategija vam je još gora.

PRINCEZA Svi kažu da sam

što lepa a što krasna. Jedino Jovanu nije jasna ta činjenica.

Nesrećna sam cela celcata…

I moj mali prst je nesrećan…

(Napolju se začuje neka graja. Ulazi Car. Pogleda kroz prozor.)

CAR

Šta se to tamo zbiva?

(Ulazi glasnik Stanipanislav.)

(Ulaze Ratar, Luda i Džin.)

RATAR Vaše veličanstvo!

Predajem ti ovog makanju u bezopasnom stanju.

CAR

U tamnicu s njim!

(Straža povede džina. Car se malo sažli i priđe mu.)

Neće ti biti loše.

Moja tamnica nije kao druge

–teskobne, sumračne, sure. Moja je tamnica u visokom stilu

–poslednja reč arhitekture! Sve sama gotika i barok

–da osuđeniku brže prođe rok. Prosto ti dođe da nešto skriviš da bi mogao da se diviš

njenoj lepoti.

DŽIN

Veliš da ti je bajbok u stilu barok?

Ja više volim tamnice u stilu renesanse

jer su u njima veće šanse za kidanje.

CAR (uvređeno)

Vodite ga!

Dosta mi je njegovog cerekanja

i posprdne reči »carekanja, carekanja«.

DŽIN (u odlasku)

U zdravlju, carekanja!

(Car prilazi Rataru.)

RATAR

Ime mi je Mitar.

Po zanimanju ratar.

Selo Dobrinja.

Požeški atar.

CAR (glasniku)

U čast velike pobede

nek topovi trešnjevi grunu! (Rataru) Šta si se spleo? Nakrivi šajkaču

a ja ću – krunu!

RATAR

Vaše veličanstvo, baš si sila!

CAR

Cenim te ko junaka!

RATAR

A ja tebe, Vaše veličanstvo, ko dobrog druga i veseljaka!

CAR

Otkud ti snaga da svladaš onu grdosiju?

RATAR Ko želi snagu i rs

nek jede beli mrs!

Ko ne jede beli mrs slab je i loman kao trs!

CAR

Al potrebna je i veština?

RATAR

Pretpostavka.

CAR

A od koga si naučio?

RATAR Ćaća mi, u baštinu,

ostavi rvačku veštinu.

Imao je krive noge,

kratke ručurde, debeo vrat, al imao je, bogme,

nimalo nežan obuhvat!

Kad bi me stisnuo preko pasa nisam mogao pustiti glasa. Krckale su mi kosti kao saće: nije bilo labavo kod dobrog ćaće!

Ko u mengele bi me stego preko sredine

i poneo preko utrine…

Mislite li da je birao travu

da ne slomim rebra, skršim glavu? Odigo bi me, poneo, i dok si okom

kresno, o najtvrđu bi me ledinu tresno.

Tako bi me dobri tatica tresno da je duši u telu bilo tesno!

Dok nisam malo kovarno i zajačo da mogu da se nosim s ćaćom. Krckale su dobrom baćuški kosti a on se smejao od radosti

– bog neka mu dušu prosti.

I šaptao je iznemoglo, više za se: »Tako sinak, ne daj na se!«

Tako bih stisnuo rodnog tajka da se i na nebu na rebra vajka.

Tako bih o ledinu tresno dobroga taju da se toga seća i u raju.

A ćaća – ej čoveče – nije ko bilo! Kad se tog setim skoro me tuga

obuzima! Jer ćaća – možeš misliti – nije seoska utrina.

Al, sve u svemu:

nije popušto ni on meni, ni ja njemu!

CAR

Pokaži mi tvoj zahvat.

RATAR

Moj način je selski, prost: protivniku uprem bradom u grudnu

kost

a zglobom od srednjeg prsta u vretenjaču oko krsta.

I kad mu nogu poprečim preko cevanica,

on postaje mekši od voštanice, ne može da pisne ni da bekne nego poklekne i strmekne

na ledinu.

CAR (uhvati Ratara):

Kako veliš: brada – u grudnu kost, a zglob od srednjeg prsta…

(Ratar omane i car se očas nađe na podu.)

RATAR

Izvini, Vaše Veličanstvo, što sam te omano i tresno, ali to nije bilo svesno.

Takav sam kad se rvem.

CAR Nehotice il svesno

dobro si me tresno. (smeje se)

Pa, reci mi kakvog si imovnog stanja. Koliko imaš imanja

i ine svojine?

RATAR Ćaća mi u baštinu

ostavi samo nemaštinu. A to je loš imetak

za bilo kakav početak.

Imam kućicu trošnu i mali kućevni plac. I imam dve tri koze

od plemenite kozje loze, vabe se sa: ac, ac, ac.

I imam obaška magarca Njaka korisno živinče za siromaška.

CAR

Pa kako prehranjuješ, sebe i stoku?

RATAR Napasam koze i Njaka sa obe strane druma,

obigravam šume, šumarke skupljajući suvarke

za ogrev.

CAR

A znaš li čiji je drum i trava oko druma?

I zar si smetnuo s uma čija je svojina šuma,

da i ne govorim o šumarcima?

RATAR

Sve je carsko, Vaše Veličanstvo.

CAR

I znaš li da nije lepo to što si činio?

RATAR

Nije baš lepo potkradati cara-ćaću al kud ću i šta ću

bedan.

CAR

Ko veliš: car neće ni doznati, njemu se neće ni poznati

a meni vrši poso. Šta si još radio?

RATAR

Vadio sam još i med iz šupljih bukvi, al ne znam da li su bile divlje il carske pčele?

CAR

Carske, Mitre, carske. Ništa u carevini nije divlje ili ničije.

No, dobro, opraštam ti. Reci mi kakvog si bračnog stanja?

RATAR Nisam još ženjen ali sam vrlo cenjen

među curama svoga sela. Naravna stvar

ne mislim ostati sam, raspar.

Jer lepo je slušati, care, dok pušiš i planduješ, kako žena po kući posluje, namiruje.

CAR (svečano)

E pa, Mitre, carska se ne poriče i što se mene tiče ovde je kraj priče.

Pozovite moju kći!

(Ulaze princeza i dvorska dama. Ratar se pokloni pred princezom.)

PRINCEZA

Sviđam li ti se, junače?

RATAR

Ti si, Vaše veličanstvo, vrlo lepa! Samo, malo si slabašna

i nežna kao trs. Al to će da srede

čist vazduh i beli mrs!

DVORSKA DAMA Koje je vaše plemićko zvanje i dokle u starinu seže?

RATAR

E to je malo teže izračunati.

Ja sam ti, Vaša Gospodstvenosti, Mitar zvani Pjevac!

Tu titulu »Pjevac« sva naša familija vuče još od starina

i ona se, s oca na sina, prenosi.

Postoji i pjesma o nama: »Petlić prosi princezu kokicu kikirezu!«

Samo ko to pjeva – tome ja izvučem uši.

PRINCEZA

Izgleda da se dobro snalazite na dvoru.

RATAR

Takvi smo mi Pjevci.

Nismo učevni, al smo prirodno bistri i vrlo smo slobodni i otresiti

u svakom društvu.

PRINCEZA

A s devojkama?

RATAR

Kad stupim među njih staju se smijati i čepati ko da to nisam ja nego neki đavo repati.

Ne znam koji im je vrag.

PRINCEZA

A o čemu razgovarate?

RATAR

Nema ti kod mene mnogo vrdanja i šaranja

i raznog praznog razgovaranja okolo naokolo.

CAR

Priđite kćeri moja i hrabri moj podaniče…

DVORSKA DAMA (panično) Zar ćete tom kozaru i zemljodelcu dati kćercu?

Nije iz plemićkog soja, nego iz najnižeg sloja, nema kulture ni odgoja, ni ič.

Šta će biti sa mojim roza mimozama ako on tu dođe sa svojim kozama? Sirote moje roze mimoze

obrstiće ih koze.

CAR (svečano)

Carska se ne poriče!

Kćeri moja Jevdokijo!

Hrabri moj zatočniče!

(U odaju utrči Jovan. Princeza mu potrči u susret.)

PRINCEZA

Jovane!

JOVAN

Princezo!

PRINCEZA

Živ si! Mislila sam da te je džin smakao!

JOVAN

E, ja se nisam dao: hrabro sam umakao! Tako sam nagario

da me niko ne bi uhvatio!

PRINCEZA

Pa što si došao, Jovane?

Zbog bake Poleksije i ded Aleksije?

JOVAN

Ma nije…

PRINCEZA (razmišlja)

O bože, pa to znači i on mene voli!

JOVAN (i on razmišlja)

Šta znači to »i on…« To »i on mene voli« ne može da znači do li

nego da i ona mene voli!

LUDA E to mu dođe: ona voli njega

a on nju, takođe!

Tako mu to nekako dođe.

A može da se shvati i ovako: ona njega voli jako

a on nju i te kako!

JOVAN (još razmišlja)

Rekla je: »i on mene…« a to znači »i ona mene«!

PRINCEZA

Ne lupaj glavu, Jovane! Volimo se

– što ja tebe, što ti mene!

(Prilazi Caru.)

Oprosti oče što menjam običaj stari. Al tako stoje stvari

u mom srcu.

CAR

Naprosto pošandrcam pri samom pomenu srca. Kćeri moja, Jevdokijo!

Obećala si da ćeš se udati za junaka i nemoj sada da vrdakaš.

Udaćeš se za mog hrabrog zatočnika!

PRINCEZA (prkosno, po svome)

Ne dolazi u obzir!

CAR (ljuto)

E znaš kad će se ovaj ovde nazvati mojim zetom?

O Škripovdanu! Na Kukovo leto!

Zar da mi jedan vetropir kćer tako ćalapirne?

To duše mirne

ja ne mogu da gledam i zato velim: ne dam!

DVORSKA DAMA Vaše Veličanstvo! Carevi moraju da paze koje i kakve fraze upotrebljavaju.

Uzmite to u obzir.

CAR (otmenijim tonom)

S obzirom na obzir

koji se mora imati prema carskoj reči ne dolazi u obzir

da samoj sebi protivrečiš, tj. da se udaš za njega.

PRINCEZA Ali uzevši u obzir

da volim samo Jovana

niko drugi ne dolazi u obzir.

CAR Ne žuri kćeri.

Još jednom se na sve obzire obazri i pusti da tvoja odluka sazri.

Ratar je carevinu zadužio i tvoju ljubav zaslužio. Takav je običaj.

I ja sam na megdan-polju zadobio svoju bolju polovinu.

RATAR (Princezi)

I ja sam se obazreo na sve obzire i bez obzira što sam pobedio na

megdan-polju oslobađam vas zadate reči

i ostavljam vam slobodnu volju da sami izaberete.

LUDA

Uzmite u obzir mišljenje lude koje svu zbrku otklanja: ljubav se ne zaslužuje

– ona se naprosto poklanja.

DVORSKA DAMA

Tako je!

CAR (okrene se prema njoj)

Znači, vi ste zakuvali celo maslo?

DVORSKA DAMA

Ja? Od njenih kaprica i buba već sam potpuno truba! Pardon! Htela sam reći:

to me je dovelo na ivicu ruba zdravog uma.

CAR

Ja sam vas za ozbiljnu smatro a vi govorite na šatrvačkom jeziku.

DVORSKA DAMA Dosadilo mi je krasnoslovlje! Nek živi argo

i drugo jezičko blago!

CAR

Sve se zbrdozdolisalo i počelo da kvari. Udaja carske kćeri nije šala

to su ozbiljne državne stvari. Ako izabereš njega

nestaće junaka i vitezova

i plemenito megdandžijsko umeće polako izumreće!

JOVAN

Koga nazivate junacima i vitezovima? Vaše dične oklopnike

što nose one smešne šklopocije u kojima je zaparno

i nema nimalo komocije?

(Smeh.)

CAR

On ruži moje lepe junake, moje dične perjanice.

E to je sve granice prekardašilo.

Da imam više junaka vrlo bih lasno, tj. glat dobio svaki rat.

LUDA

Prošlo je vreme vojni! To mora da se shvati

a po mogućstvu i pojmi.

CAR Šta pričaš?

(Gleda sve sa nevericom, ali svi odobrvaju ludine reči.)

CAR (peva)

Ne mogu da shvatim, a još manje da pojmim

da prošlo je vreme vojni da prošlo je vreme to kada sam mačem seko a kopljem bo,

bo, bo, bo!

Vrlo mi je teško i zor’ još čujem junački hor:

»Bodni ga, bod’, i izvadi mu loj! Bodni ga, bod’, nije ti rod!«

Zar prošlo je vreme to kada sam mačem seko a kopljem bo,

bo, bo, bo?

(Obriše suze.)

… I zar priliči

takav kraj ovoj priči?

SVI

Priliči i doliči!

CAR

Šta kažu moji pametari kefalci i sveznadari?

NAJSTARIJI PAMETAR Naših duhova zublje

osvetlile su malo dublje ceo problem.

CAR

I šta je dokonalo vaše umlje?

NAJSTARIJI PAMETAR Priliči i doliči.

CAR Svi baš želite

da me sneveselite.

(Prilazi Rataru.)

CAR

I mi ćemo napraviti svadbu za svoj groš!

Staviću na te lepe halje, kićanke, rese i rojte,

i oženiću te jednom curom

iz daljnje al ipak iz carske svojte!

RATAR

Ako vi naredite ja se slažem, al pravo da ti kažem:

jedan se devojčurak već kosno mog srca inokosnog.

CAR Izaberi u ergeli ata kakvog ti želi srce.

Žerava ili ždrala, alata ili puljata, đogata ili dorata, kulaša ili čilaša, vrana ili zekana, abraša ili brnjaša, lisastog ili cvetastog, omicu il kobilicu.

RATAR

Te plemenite rage

nemaju izdržljivosti i snage, mnogo zahtevaju i izvoljevaju. A i sviko sam se na Njaka, drugarčinu i veseljaka.

Bio bih zadovoljan ostalim delom obećanja jer sam siromašnog stanja i jer je, plemeniti care, velika kriza za pare.

CAR

Naravna stvar! Naravna stvar! Kakav bih ja bio car

kad ne bih dostojan dar spremio za tvoj mar.

(Daje znak glasniku koji dune u trubu.) (svečano) U čast ovog junaka

što nas oslobodi velikih zala

ustanovljujem orden Zlatnog Rala!

(Okači mu orden oko vrata.)

A uz orden, pride, i ova povelja ide.

(Da znak glasniku da pročita povelju.)

GLASNIK (čita) Mitar Pjevac,

po zanimanju ratar, selo Dobrinja, požeški atar

dobija sledeće povlastice: Može napasati koze

sa obe strane carskog druma! Može iz carskih šuma zabrana i šumaraka skupljati suvaraka

koliko želi.

I može iz carskih bukvi vaditi pčelinji med, praviti od njega medovinu i njome gasiti žeđ, junačku.

CAR

… Ako ti dopuste pčele. Jesi li zadovoljan?

RATAR

Obdarili ste me velikodušno i ja se prosto prostodušno zahvaljujem.

CAR

Takve podanike volim.

Ne volim bundžije i račundžije.

… E pa, zbogom podaniče verni! Tako bih rado batalio vladanje i pošo na selo, na ladanje.

(Mitar kreće. Odjednom se pojavi luda.)

LUDA

Počekaj ortače, idem i ja.

RATAR

Zašto napuštaš dvor?

LUDA Napolju je proleće. Vetar se izmotava,

živice kraj drumova cvetaju, a ptice krajnje neozbiljno ćeretaju i zanovetaju.

Sve na put mami!

(Pozdravlja se sa carem.)

Zbogom veleslavni care Ptrptrptislave! Bilo je sjajno

i sve se odvijalo na najbolji mogući način!

CAR Shvatio sam:

ako se luda poretku stvari divi to znači, to znači…

… Šta ćeš raditi moja šarena beno?

LUDA

Opet sam što sam bio: pesnik, lutalica, skomrah i uopšte siromah.

CAR

Spadalo, znam kuda ciljaš. Služio si me verno i ja ti zato moram pokloniti nešto zlatno.

… Dajem ti evo ovo zlatno životno pravilo:

»Pare čoveka kvare!«

… Zbogom! Hvala ti na vernoj službi i na veseloj družbi

u dosadnim carskim večerima.

LUDA

Zbogom care Ptrptrptislave! Vaša vladavina bila mi je vrlo

zabavna!

(Ratar i luda odlaze. Na scenu ulazi baba Poleksija lupajući štapom.)

BABA POLEKSIJA

Pa šta je ovo? Je l ovo domaćinska kuća?

JOVAN

Baba Lekso! Otkuda ti ovde?

BABA POLEKSIJA E, tikva ti sasvim opustila! Pa zar bih propustila

priliku da zaigram na tvojoj svadbi? I šta bih ispričala Aleksiji

kada se, razumljivo,

o svemu bude raspitivo.

Čekaj, još nešto bejah zaustila…

Aha! Pa kako ti se sviđa princeza i da li ti je već dopustila

da je poljubiš?

JOVAN

Ma bako, Lekso…

BABA POLEKSIJA Ma ćuti stođavole!

Cure te baš vole!

Nije što si moj potomak nego si pristao momak.

(Priđe Princezi.) A ti si ta Jevdokija! Lepa si vrag te odno!

JOVAN

Lepa je, bako, i napretek.

BABA POLEKSIJA

Pa dolijala si carska kćerco!

PRINCEZA

A možda liji prija da dolija.

BABA POLEKSIJA

(pokazujući Cara)

A ko je pa ovaj?

Sigurno mu fale dve-tri čuke kad beraljku za jabuke

nosi mesto kape.

JOVAN

To je car, bako. Ono mu je kruna.

BABA POLEKSIJA E moje bruke:

ja mislila – beraljka za jabuke.

E prijatelju, care Ptrptr… ptr… vrag ti odneo ime,

je li ovo domaćinska kuća?

Pa gde su onda svirači i gde vruća rakija?

Slaba vajda od vas!

Dovela sam ja čuvene svirače Šumodolce

da odsviraju neko kolce!

(Uvodi orkestar Šumodolaca.)

Pokažite šta znate i umete! Razvezite jedno kukunješte! Il neko drugo kolce

da dvor zapamti Šumodolce!

(Šumodolci zasviraju, Baba Poleksija povede kolo uzvikujući komande svirčima.)

Kreni! Okreni – obrni! Požuri-poteci! Dvaput ne reci! Nadvoje natroje! Nvrat-nanos! Sve u šesnaest! Trideset! Devedeset dva! Opša-ša! Nego-šta! Gre-dole! Ovamo-onamo! Ovde-onde! Pa-nepar! Dar-mar! Opša-ša! Nego-šta!

(Kolo postaje sve brže. Ratar i Luda, ngde sa strane, neprimećeni, posmatraju veselje. Kolo odlazi sa scene. Ratar, Luda i magarac polako kreću na put.)

LUDA Vide li ti ortače,

tu čudnu pretpostavku? Svi su dobili svoje

a luda da duva u travku.

RATAR

Tako ti je to, ortače, pesmopevče i budalante. Svi su dobili svoje

a Mitar Pjevac tante za kukuriku.

LUDA

O nebesa, kako mi je prazna kesa.