Miodrag Miša Stanisavljević

(Jednog dana seoski sluga i potrčko koga su zvali bedni Gašo ispred svoje klibe šarao je nožićem leskov štap. Guske su pasle travu i gacale po baricama.)

GUSKE

Ga-ga-ga-gaga-ga-ga-ga.

GAŠO

Dovraga!

Ceo dan slušam »ga-ga-ga«.

Zar ne znate ništa drugo?

GUSKE

Ga-ga-ga-gaga-gak!

(Tada su se oglasile žabe iz močvare.)

ŽABE

Kva-kva-kreke-keke, kva-kvak! krek-keke!

GAŠO

Kreke-keke.

Dosta mi je vaše dreke.

(Počeo je da duva vetar.)

VETAR

Hhhuuuu… hhhuuuuu…

GAŠO

Postaje hladno. Naložiću vatru i ispeći ću krompire.

(Stavio je malo granja i dva-tri panja i podložio vatru… U vatru je ubacio nkoliko krompira.)

Al će biti gozba, al će biti pir – proja i sir

i pečen krompir!

(Odjednom je iz vatre začuo neki glas.)

GAŠO

Da li sanjam?

Nešto progovara iz panja?

Ko to govori?

ZMIJA

Ja, zmija.

GAŠO

Da li je istina ili varka?

Prvi put sam na »vakav slučaj nabaso«:

zmija šarka

govori ljudskim glasom.

ZMIJA Ššššš-sssik!

Ja znam sve jezike, pa i čovečji jezik.

GAŠO

Kako to?

ZMIJA Objasniću ti to kasnije,

jer ovde postaje sve opasnije. Plamen liže sve bliže.

(Gašo je pružio šareni štap, zmija se omotala oko njega.)

ZMIJA Stavi me u nedra. Idemo do mog oca.

On će te nagraditi štedro. Šta ti je? Što se bečiš?

GAŠO

Bojim se da me ne pečiš!

ZMIJA

Ne boj se.

(Gašo je stavio u nedra.)

GAŠO Nikom ne prija kad mu se zmija u nedrima migolji.

(Pošli su prema šumi.)

***

(Uskoro su stigli do jedne odaje ukrašne šarenim mozaicima i ćilimima sa przorima iz zmijskog života.)

ZMIJA

Spusti me tu na ćilim.

Volim po njemu da milim.

Moj otac će uskoro stići.

Osećaj se slobodno.

Sedni gde ti je zgodno.

GAŠO

Neka. Radije ću da šetkam. Nešto me ne drži mesto.

Gde smo? Je li ovo neki presto?

ZMIJA

Jeste.

Moj otac je zmijski car.

Dakle, spasio si život zmijskoj princezi. Zato traži na dar,

ni manje ni više nego nemušti jezik.

GAŠO

A šta je to?

ZMIJA

Razumećeš o čemu guske gaču, o čemu golubovi guču,

o čemu magarci njaču, o čemu telci muču. Pa onda:

o čemu vrane grakću, o čemu prasci grokću, šta žabe krekeću,

o čemu kokoške kakoću. I još:

o čemu ptice cvrkuću, šta kosovi zvižduću,

o čemu prepelice pućpuriču, o čemu jarebice ćurliču…

I još…

O čemu škripe grane stare lipe, o čemu zvono bruji,

o čemu osa zuji, o čemu vetar huji,

o čemu lišće šumi i šušti…

To ti je, ukratko, nemušti jezik.

GAŠO

Ja bih radije neki groš za potroš.

(Ušao je zmijski car.)

ZMIJA

Oče.

ZMIJSKI CAR Kćeri!

A ko je ovaj tu

što se sve vreme vrti?

ZMIJA

Oče, on me je spasio sigurne ognjene smrti. Taj podvig plemeniti treba dostojno nagraditi.

ZMIJSKI CAR Dođi da te zagrlim, momče vrli.

Šta si se udrvenčio i ukočio? De mi reci

jesi li neku želju sročio?

GAŠO

Ja bih nemušti jezik!

ZMIJSKI CAR (sikće na kćerku)

Šššš-sssik!

Traži nešto drugo.

Nemušti jezik nije za smrtnog čovečka!

GAŠO

Ja kad nešto kažem

od toga ne odstupam ni lečka. Ili to što ištem

il nikom ništa.

(Gašo je krenuo.)

ZMIJSKI CAR

Stani! Dobićeš što tražiš! Samo pazi: nikome ne smeš reći za svoju tajnu moć, jer ćeš je istog časa izgubiti.

… Gledaj me pravo u oči.

GAŠO

Uh, što sam dremovan.

ZMIJSKI CAR

Ti polako toneš u san…

Kapci ti padaju od umora,

toneš u san, a u snu

čuješ ptice na vrhu bora,

čuješ štuke na rečnom dnu.

Čuješ vetar u pustari…

Čuješ žabe u močvari…

Čuješ…

(Gašo je zaspao.)

***

(Gašo se probudio na nekoj poljani.)

GAŠO

Uh…

Glava kao da nije moja!

… Šta mi to šuška pored glave? Pa ja čujem lišće i trave!

GLASOVI TRAVA Ja sam travka kamilica lek od mnogih boljetica.

Ja sam nana svima znana. Ja sam trava angelika.

Ja sam jaglika. Ja sam trava iva. Ja sam kopriva.

Ja sam travka daninoć. Ja sam broć, ja sam broć!

(Gašo je pošao prema svojoj kolibi. Pas mu je potrčao u susret.)

PAS Av! Av! Av! Lopovi i lije

motaju se oko AV-AV-AVlije. Av! Av! Av!

Ja sam ljut i prgAV!

GAŠO

Zdravo rundove!

PAS

Av! Av!

(Oglasile su se guske.)

GUSKE (pevaju i igraju)

Ga-ga-ga!

Volimo po bari da GAcamo, da putem laGAno GeGAmo, da toročemo, GAčemo,

o svemu i svačemu!

Volimo da se banjamo, blanjamo, da se vodom pljuskamo,

da GAčemo, ćaskamo,

a uveče uz GAjde da đuskamo.

GUSAN

DraGA GAGA!

GUSKA

Dragi GAgi!

Moj gusan lep je ko san.

Volim GA! NjeGA ili GA!

GUSAN

Dolazi naš GAzda.

GUSKA

Ma kakav GAzda. Pogledaj GA! Celog života ostaće sluGA.

Zovu Ga bedni GAšo. Nije se u životu snašo.

GUSAN Baš njeGA briGA.

Po ceo dan za nama GAca i geGA. Prate Ga podsmeh i šeGA.

Svako mu se u selu ruGa. Šta da ti pričam. Jad i tuGA!

GUSKA

A kad bi znao za ona tri kovčeGA blaGA!

GUSAN

Kakvog blaGA, draGA GAGA?

GUSKA

Tamo u GAju zakopana su tri kovčeGA blaGA.

Kad bi iskopao ta tri kovčeGA ne bi više bio sluGA, postao bi GAzda.

GUSAN Oslobodio bi se duGA,

ne bi imao nikakvih briGA.

GAŠO

Neću više biti bedni Gašo nego bogati gavan!

Niko mi neće biti ravan. A šta ću sa zlatom?

Koliba mi je od trske i pruća, treba mi lepa kuća. Sagradiću veliku kuću.

Svi će pitati:

»Čija je ono kuća?«

»To je kuća bednog Gaša.« Ne! GAša bogataša!

Neću služiti za podsmeh selskih mangaša.

Svi će poštovati bednog Gaša. Ne! Gaša – bogataša!

(Tada je čuo ptice na drvetu.)

PTIĆI Ćići-ćići… ćici – čici, al je lepo na grančici…

GAŠO

Baš da čujem o čemu ćućore.

PTICA Čici-čici… čići, ćići, lepo je kući stići! Ćici-ćici… ćići-ćići, šta rade moji ptići? Vci-vci-vci,

jesu li gladni moji brbljivci?

PTIĆI

Gde si se tako dugo zadržavajuĆI? Ostavila si nam same pet noĆIJU?

PTICA Vci-vci-vci,

zar ste toliki plašljivci?

PTIĆI

Mnogo smo gladujuĆI.

PTICA Vci-vci-vci,

vreme je da postanete loVCI. Morate se učeĆI da sami leteĆI,

Mušice loveĆI,

zrnevlje skupljajuĆI…

PTIĆI

Šta nam donoseĆI?

PTICA

Donela sam vam najveĆI pšenični klas.

PTIĆI

A kakva je ovo zlatna vlas?

PTICA Ćiju-ći, ćiju-ći,

daleko, daleko odavde, živela je jedna carska kĆI.

Živela je srećno

sve dok je jednog dana nije ukrao jedan opaki vilenjak.

Toj lepotici pripada ova zlatna vlas!

PTIĆI

Otkud ti znajuĆI?

PTICA

Pre pet dana, dok sam za vas hranu tražeĆI

vetar me je iznenađujuĆI

i daleko, daleko me je noseći, sve do čardaka opakog šumskog

vilenjaka.

Strašno sam se plašeĆI, šĆUĆUrila sam se ispod krova. Tada ugledah princezu

lepu ko san, ko SAN SNOVA.

PTIĆI Šta je radeĆI?

PTICA

Pored prozora se češljajuĆI, u daljinu pogledajuĆI, spasioca očekujuĆI.

PTIĆI

Ona mnogo tugujuĆI?

PTICA

Da, čudilo je stalno terajuĆI da se za njega udajuĆI.

PTIĆI

Ćiju-ći, ćiju-ći, tu se nešto krijuĆI!

PTICA

To je PetrovIĆ, PetrovIĆ. Zašto prisluškujuĆI PetroVIĆ?

GAŠO

Zar nema junaka

da pobedi tog vilenjaka? Kako se tamo može stiĆI?

PTICA

Ne znajuĆI. Tamo me je vetar noseĆI, a kada sam se vraćajuĆI tri dana sam kroz maglu leteĆI, tako da ništa nisam videĆI.

GAŠO Dovraga tri kovčega zlatnika i srebrnjaka!

Moram izbaviti princezu

od tog vilenjaka–čarobnjaka!

PTICA Ćićići, Vci-vci-vci,

svi su Petrovići brbljiVCI! Idi kuĆI. Ti nam smetajuĆI.

PTIĆI

Dani su sve kraĆI, sve hladnije noĆI,

hranu je sve teže naĆI, uskoro će jesen doĆI. Treba na jug poĆI.

PTICA

Moramo učeĆI dobro leteĆI. ĆIći-ćići… čici-čici

zanjiši se na grančici…

Leti, poleti!

GAŠO

Srce mi puca kad pomislim na nesrećnu princezu!

Idem da je oslobodim!

SRCOPUC (peva) Ja sam travka srcopuc!

Kome srce od ljubavi puca nek skuva čaj od srcopuca i nek ga pije našte srca.

Bolje pij čaj od srcopuca nego da se po svetu smucaš!

(Gašo je počeo da se sprema za put.)

PRASAC GRO-GRO.

To je GROzno daleko.

Taj vilenjak je oGROmno strašan.

(Gašo je počeo da obuva čizme.)

PAS

Kuda ćeš? Jesi li zdrAV?

GAŠO

Čim sam ugledao zlatnu vlas…

PAS

Odmah si osetio veliku ljubAV! Koješta.

(Gašo je obuo čizme, skočio i trupnuo njima o tle.)

GAŠO

Čujete li šta kažu čizme? Tup – tup! To znači: put-put!

Zbogom rundove. Čuvaj mi dobro klibu.

PAS

E, baš je tvrdoglAV! AV! AV!

(Tako je Gašo krenuo na daleki put.)

***

GAŠO (peva) U zorin cik pošao sam čak da tražim čardak što stoji tik

uz klanac strm, uz ponor crn.

(Čulo se vučje zavijanje.)

Kad stigoh pred jedan ćuvik, ču se zverski urlik, umuknu ptičji ćurlik,

a konj moj – curik. Al ja rekoh: ček’ imam ja zato lek!

(Stavio je dva prsta u usta i pustio prdoran zvižduk.)

Kad ja zazviždim svaka zver zaždi. U zorin cik krenuo sam čak da tražim čardak što stoji tik

uz klanac strm, uz ponor crn.

(Gašo je došao do jedne močvare.)

ŽABE (pevaju)

Barica, loKVA, zelena aKVA, kva-kva-kva.

PRVA ŽABA

Vreme se KVAri, sprema se velika

KIKIKI…

Strašno ćeš poKIKIKI dobićeš

KI-KI-KI…

Ej, kud si KRE-KRE…

GAŠO

TaKVA i taKVA stvar:

tražim čardak u kome živi opaki vilenjak. Znaš li gde je?

PRVA ŽABA

Ne znam.

GAŠO

Ne budi taKVA. Reci mi.

PRVA ŽABA

Ima među nama jedna učena žaba. Ptaćemo nju.

UČENA ŽABA

Ko to govori na isKVArenom žabljem jeziku?

Kud si krenuo momče?

GAŠO

TaKVA i taKVA stvar:

krenuo sam da tražim čardak šumskog vilenjaka.

UČENA ŽABA Putevi su daleKI. Daleki-KI KI. Bregovi su visoKI. Visoki-KI-KI.

Virevi su duboKI. DuboKI-KI – KI.

U njima žive bauci vrlo opaKI, opaKI-KI-KI.

Vilenjak je opaka KRE-KREatura. Videla sam ga kako iz čista mira hvata kupače za noge i odvlači na dno

vira.

GAŠO

Ali gde živi?

UČENA ŽABA

To ne znam. U vodi živi njegov prijatelj Bukavac, ali gde živi sam vilenjak to ne znam. Pitaj šumske zveri i ptice!

GAŠO

Gle, osa se davi u barici.

ŽABA Skvasila je krila.

GAŠO

Staviću je na list pa će joj se krila osšiti.

Ej, osice, da li zzzzz…naš?

OSA

Kakva osa! Ja sam strašni stršljen!

GAŠO Da li ti zzzz

gde vilenjak žžž?

OSA

Zzzzznam. On živi zzzzbrda-zzzdola!

GAŠO

Gde je to?

OSA

Zu-zu, ni daleko ni bliZU!

GAŠO

Uh, al si mi pomogla!

(Gašo je išao dalje. Odjednom je ugledao gavrana koji se bio uhvatio u zamku.)

***

GAVRAN GRA-GRA!

GAŠO Kakva je to graja?

Gle, gavran se uhvatio u zamku. Oslobodiću gavrana

da mu vrana ne ostane samohrana.

… Ej, zdravo!

GAVRAN

Zdravo. Ja sam gavran Gavro, crn kao gar,

sto godina star.

GAŠO

Ti si stara kvrga! Kako si se uhvatio u zamku?

GAVRAN

Bio sam GRAmziv i nezGRApan. GRAdio sam gnezdo na GRAni

GRAba,

kad vidim komad sira.

Dugo sam obiGRAvao oko njega. Nisam mogao da odolim.

Sjurim se i kljuc… kad nešto me odjenom zGRAbi… GRA-GRA!

Kud GRAbiš tako žurno?

GAŠO

Tražim čarni čardak u kome živi vilnjak.

GAVRAN

Čuo sam za njega. On je veliki GRAbljvac.

On je uGRAbio carsku kći. Car nudi vliku naGRAdu onome ko je oslobodi.

GAŠO

Ja ću je osloboditi.

GAVRAN

Ne iziGRAvaj junaka. Ne iGRAj se glvom.

NaGRAbusićeš! NaGRAisaćeš!

GAŠO

Nezahvalniče!

GAVRAN

Ma kud si navro? Poslušaj što ti kaže Gavro.

Tamo je koliba vračare! Ona će ti pomći da nađeš čarni čardak opakog šuskog vilovnjaka.

GAŠO

Hvala. Zdravo Gavro!

***

(Gašo je ubrzo stigao do vračarine kolbe. Video ju je kako mrndža neke nerzumljive reči.)

VRAČARA Tri, tri, tri…

kad crn bob zri, kad crn vrč vri, pođ bos niz kos vis vrh kog led sja…

Čuj hud huk, čuj mrk muk, čuj dug rik kog šlje siv šut bik

kom jak džin svi rog!

Čuj tih mek zov: dođ, dođ pod crn bor. Bež, bež pod crn dub, dal crn dub dal crn dud.

Pst! Pod njim mrk lik, crn brk, lak san sni.

Trk pod crn grk trn…

GAŠO Šta činiš?

VRAČARA

Činim čini! Gledam budućnost!

GAŠO

Gde su ti karte?

VRAČARA

Drugi gataju pomoću karata, boba, ra-

stopljenog olova…

Ja proričem pomoću reči od tri slova…

GAŠO

Zašto baš od tri?

VRAČARA

Jer je tri početak i kraj. Kad vatra sagori u vatri ostane broj tri!

Zato su reči od tri slova čarobne reči. U njima se kriju sve tajne.

GAŠO

Znači pomoću njih je moguće otkriti i tajne čarobnjaka i vilenjaka?

VRAČARA

Svi vešci i veštice, sve vile i vilovnjaci obavezali su se na Vrhovnom Vrzinom Kolu da će odgonetke svih svojih tajni i mađija poveriti rečima od tri slova.

Ako strpljivo premećeš takve reči one će ti ispričati sve što te zanima…

Ja već tri godine slažem i premećem rči od tri slova da otkrijem gde se krije jedna vila…

GAŠO

Reci mi šta vide tvoje reči na mom putu.

VRAČARA

Tri, tri, tri…

Crn bob zri, crn vrč vri…

Pst! Ćut! Dug, dug put! Njim gre jak

muž, mrk Srb kom bes vri.

GAŠO

To sam ja!

VRAČARA

… Gle: lep lik, car joj rod, (dal car dal pop?) šlje tih zov…

GAŠO

Pogodila si! To je carska kći koju je oteo šumski vilenjak.

Da li bi mi pomogla da nađem njegov čardak?

Dugo ga već tražim, ali nigde ga nema.

VRAČARA

Možeš ga tako tražiti večno i nećeš ga naći jer njega kriju mađije. Možda si sto puta prošao pored njega ali ga nisi video.

GAŠO

Priupitaj čarobne reči da li su ga one videle.

VRAČARA

Dam-daš!

GAŠO (daje joj dve pare)

Ovo je sve što imam.

VRAČARA Primam… Tri, tri, tri…

Kuj dug mač, šij mrk gunj, jer crn grk trn zri!

Mrk brz konj (ljut soj), dug siv put, čas lak kas, čas brz trk…

Gle: siv suv panj vrh kog sur ćuk bdi. Trk pod mrk grm gde sit lenj vuk log mek svi!

Put, put… Gle: krnj zub. The, tja. Mrk brz konj (kom daj zob) zna put, zna cilj: tih gaj što sinj san sni, gde mek mrk muk zri…

Čuj crn huj, čuj ljut zuj, čuj hud huk, čuj crn roj, čuj zli hor:

»Hej, hoj, kud, kud? Crn grk trn zri, vir bez dna vri!«

Bac krnj zub, bež pod crn bor vrh kog pev lak tka crn kos

što zna put, zna cilj: crn vrh, siv vis gde zli mag dom svi!

GAŠO

Vilenjakov čardak je znači na vrhu nkog brda?

VRAČARA

Tako je.

GAŠO

To svi znaju. Vile i vilenjaci najradije borave na vrhovima brda i bregova.

VRAČARA

Rekla sam ti što su mi čarobne reči rkle. Pokušaj i sam.

Slaži strpljivo čarobne reči od tri slova i one će se, pre ili kasnije, složiti u ogonetku…

GAŠO

Pokušaću!

(Gašo je nastavio put.)

***

GAŠO (peva)

Ja sam junak od staroga kova, ja imam konja mrkova…

I imam u torbaku

sve što je potrebno junaku: dve-tri jabuke

i nešto preobuke.

Ja sam junak od staroga kova ja imam konja mrkova…

(Odjednom je začuo kako mu se neko smeje i rugajući ponavlja njegovu psmu.)

RUGA

»Ja sam junak od staroga kova, ja imam konja mrkova.«

GAŠO

Šta se sklanja iza panja? Šta se šunja iza žbunja? Šta se tamo kerebeči?

Ko se čeči i zevzeči?

Šta se ceri i keseri? Ko se to ači i šegači?

Ko mi se ruga

iz jarkova i jaruga?

RUGA (kao odjek)

Ja – Ruga!

(Pred Gaša je izašla Ruga.)

RUGA

Ti si junak od starog kova što ima konja mrkova?

… A gde ti je konj?

GAŠO

Ah, to je samo pesma koja mi se sviđa!

RUGA

Hej, junače, zastani malo.

Kud si zakalo?

GAŠO

Tražim čarni čardak u kome živi vilnjak. Znaš li gde je to?

RUGA

Kako da ne. On živi u Tamoamovcu.

GAŠO

Tamoamovac! Nikad čuo. Ima li u blizni neko veće mesto?

RUGA

Ima. Nigdinci.

GAŠO

Tamoamovac blizu Nigdinaca.

(Lutao je tražeći Tamoamovac kod Nidinaca i ponovo sreo prerušenu Rugu.)

RUGA

Kuda momak?

GAŠO

Tražim Tamoamovac kod Nigdinaca.

RUGA

Nikad nisam čula za takva mesta. A šta ćeš tamo?

GAŠO

Tražim crni vrh na kom se nalazi čarni čardak u kome živi vilenjak.

RUGA

Pomoći ću ti. Vidim da si dobrica i pštenjak. Vilenjak živi eno onde, na vrhu onog brda. Zove se Ondeško.

(Gašo je klancao prema mestu koje mu je pokazala. Tamo ga je opet dočekala prerušena Ruga.)

GAŠO

Dobar dan. Da li ovde živi ONDEŠKO?

RUGA

Ne. Ovde živi Ovdeško.

GAŠO

Mora da je neka greška. Znači ovde nma Ondeška?

RUGA

Ti tražiš Ondeška, mog dobrog znanca? On živi onde, na onom brdu, sa one strne klanca.

GAŠO

Idem donde.

(Ponovo je klancao do suprotnog brda. Opet ga je dočekala prerušena Ruga.)

GAŠO

O, Ondeško!

RUGA

Šta bi ovde radio Ondeško? Ovde živi Ovdeško, a Ondeško,

Ondeško živi eno onde.

(Gašo je ponovo krenuo do suprotnog brda.)

GAŠO

Da li TU živi Ondeško?

RUGA

Ondeško? TU? Ondeško živi onde. Tu živi Tutilo.

GAŠO

Sve mi se već smutilo. Od breška do breška, od jutra do mraka,

od sutreška do sutreška, od Ovdeška do Ondeška, od Ondeška do Tutila, nigde nema vilenjaka, nigde nema Čudila!

To mi se Ruga narugala!

***

(Gašo je išao dalje kroz šumu. Sreo je jednu staricu.)

GAŠO

Dobar dan bako.

GVOZDENZUBA

Dobar dan, hrano moja.

GAŠO

Neka dobra starica. Podseća me na moju staramajku. Ona je govorila tako »hrano moja«.

GVOZDENZUBA

Priđi bliže, hrano moja.

(Kad je Gašo prišao pokušala je da ga zakači svojim štapom i zgrabi. Gašo se oteo.)

GAŠO

Neki ćaknut bakut!

GVOZDENZUBA

Dobro došo, golube, kod babe Gvozdezube!

(Pojurila ga je iskezivši zube. Dograbila bi ga da se Gašo nije hitro uzverao uz jedno drvo.)

GAŠO

Dobro je.

GVOZDENZUBA

Dobro je.

GAŠO

Sad sam na sigurnom mestu.

GVOZDENZUBA

Sad mi je na sigurnom mestu.

GAŠO

Da sam bežao dalje sigurno bi me ovko umornog uhvatila.

GVOZDENZUBA

Da je bežao dalje sigurno bi mi ovako staroj pobegao.

GAŠO

Bolje nego da me je uhvatila.

GVOZDENZUBA

Bolje je nego da mi je pobegao.

GAŠO

Na sigurnom sam mestu dok nešto ne smislim.

GVOZDENZUBA

Na sigurnom mi je mestu dok nešto ne smislim.

GAŠO

Dotle mi ne može ništa.

GVOZDENZUBA

Dotle on ne može ništa.

GAŠO

Može samo da obilazi oko drveta i to je sve.

GVOZDENZUBA

Može samo da sedi na drvetu i to je sve.

GAŠO

Idi traži neku drugu hranu. Bolje vrbac u ruci nego golub na grani.

GVOZDENZUBA

Golub sa grane može da odleti, ali ti nemaš kud.

GAŠO

Samo ti čekaj.

GVOZDENZUBA

Samo ti sedi.

GAŠO

Ja imam vremena koliko hoćeš.

GVOZDENZUBA

Ja imam vremena koliko ti volja.

GAŠO

Ogladniće i moraće da ode.

GVOZDENZUBA

Ogladniće i moraće da siđe.

GAŠO

Ja uopšte nisam gladan.

GVOZDENZUBA

Ni ja uopšte nisam gladna.

GAŠO

U stvari, čim je pomenula glad već sam ogladnio.

GVOZDENZUBA

U stvari, čim je pomenuo glad postala sam još gladnija.

GAŠO

Sačekaću da zaspi pa ću se izvući.

GVOZDENZUBA

Sačekaću da zaspi pa će mi sam pasti u zube.

GAŠO (zeva)

Meni se uopšte ne spava.

GVOZDENZUBA (zeva) Meni se uopšte ne spava.

GAŠO

U stvari, čim je pomenula san meni se prispavalo.

GVOZDENZUBA

U stvari, čim je pomenuo san meni se prispavalo.

GAŠO (peva)

Spavaj, spavaj Gvozdenzubo.

GVOZDENZUBA

Spavaj, knjavaj, čmavaj, hrano moja!

GAŠO

Pokušaću da je začaram čarobnim rčima od tri slova.

… Tri, tri, tri… noć, luč sja; peć, ćup vri; vir, pun koš; vrt, dud zri…

GVOZDENZUBA

Šta veliš, hrano moja?… San ga hvata, već mrndža u snu…

GAŠO

Čuj tih zuj, čuj dug huj, čuj mek jek; sij crn luk, sij siv bob, sij žut lan… Krnj crn srp žnje žut lan, sed ded tka sur gunj, kći tka mrk džak jer raž zri… Crn bos đak sve zna; jak muž, mrk lik, sve sme… Drž crn krnj vrč, pij grk sok, pij, pij, dal kap dal srk…

Pst! Zaspala je. Možda su reči od tri slva zaista čarobne, a možda je zaspala od njine jednoličnosti.

(Gašo je oprezno sišao s drveta i krenuo dalje.)

***

(Za to vreme u vilenjakovom čardaku princeza je plela džemper svom budćem neznanom spasiocu i pevala. Ušao je Vilenjak.)

VILENJAK

Ko je najtreći? U oči me gledaj! Ne treći! Kaži ko je najtreći?

PRINCEZA Ti gospodaru,

ti si najveći, ti si najtreći.

VILENJAK U vrzinom kolu u Jelen-dolu

dobio sam titulu najtrećeg!

To je najveće vilenjačko zvanje!

Još samo da dobijem tvoj pristanak.

PRINCEZA

Ne, ne, ne!

VILENJAK

Ispuniću ti sve želje, ako budeš moja nvesta. Želiš li najlepše cveće koje cveta tamo na planinskim livadama?

»Najlepše gorsko cveće, što tamo tamje neka ovde ovduje.«

(Cveće se odjednom stvorilo pred pricezom.)

Želiš li najlepše biserje iz mora? »Najleše biserje, što u moru moruje neka ovde ovduje.«

(Biserje se stvorilo pred princezom, ali ona jedva da ga je i pogledala.)

Možda ti se ne sviđa moj čardak? Poželi najlepši dvorac koji igde postoji i odmah ću ga dobaviti. »Nek najlepši dvorac što negde negduje…«

PRINCEZA (prekine ga)

Ništa mi ne treba od tebe, čudilo!

VILENJAK

Sve što na zemlji zemljuje, sve što u vodi voduje,

sve što u šumi šumuje,

sve, sve mogu da ti dobavim. Ja na vrhu vrhujem.

Ja sam najveći, ja sam najtreći!

PRINCEZA

Zar nema viteza, zar nema junaka da pobedi mađije i oslobodi me od

vilenjaka?

(Odjednom se čula lupa na vratima čardaka.)

VILENJAK

Bauk iz Baruštine i Bukavac sa Bukulje iliti Vodeni bik.

Dobro mi došli. Upoznaj moje prijatelje.

BAUK (predstavlja se princezi)

Tamo gde se ne čuje kukurikanje petla,

ni zvono, ni lavež ni mauk tamo, obaška od sveta obitavam ja, strašni Bauk. Krijem se u duplje i račve bukava i vrba.

I imam strašan glas BAŠ kao iz Bačve: Ba!

U gluvo doBA,

kad izbije dvanaesti sat putem između kuća začuje se moj BAT.

Celu noć BAzam,

BAučke BAuljam.

BEčim se i BEkeljim,

BAjno se zaBAvljam.

Baš kad se svi razBAškare u toplini soBE

BAnem u nedoBA

i viknem im BA ili BE!

Zalud kukuriče kokot,

ne pomažu ti brava i lokot,

stići ću do teBE ja i viknuću ti BA!

Volim da BAnem među stvorenja slaBA

i da im viknem BA!

BUKAVAC (predstavlja se princezi)

Vodopadi, BUkovi,

BUnari, virovi, rečni rukavci, to su uglavnom mesta

gde živimo mi bukavci.

Moj dvorac je na BUkulji, na dnu jednog vira!

Ja sam strah i trepet drvoseča i pastira!

Na glavi dva roga za ukras i za borBU!

A glas mi je ko iz BUnara: BU! BU! BU!

PRINCEZA Na dvoru mog oca

imamo tri učena mislioca. Oni kažu

Bukavci i Bauci ne postoje.

BUKAVAC

Oni su BU – BU – BUdale!

BAUK

Slušao sam kako neki ljudi (meni inače simpatični i dragi) kažu: Bauk ne postoji,

on postoji samo koBAjagi.

Al ne znam šta misle učene glave te,

kad im put preprečim, kad oči izbečim

i viknem BA ili BE!

Iz ovoga možete izvući nauk da li postoji ili ne postoji Bauk.

VILENJAK

Kako vam se sviđa moja izabranica?

BUKAVAC

Lepa je kao BUlka.

BAUK

BAjna lepota, kao iz BAjke.

BUKAVAC

Vreme ti je za ženidBU.

BAUK

Hoće li skoro svadBA?

BUKAVAC

Priredićemo veliku gozBU.

PRINCEZA

Nikad, nikad, nikad.

VILENJAK Ja joj ugađam,

ispunjavam joj sve želje, al ona još uvek odgađa naše svadbeno veselje.

BAUK

Daj joj da radi poslove gruBE. pa će je proći buBE!

VILENJAK Baštu okopaj, žito žanji,

to će drskost da ti smanji. Trli lan, ovce šišaj

to će ponos da ti stiša. Vunu predi, kuću pometi to će da te opameti.

PRINCEZA

Najgrublje poslove daje mi čudilo ne bi li me prinudilo

da se udam za nj.

Zar nema viteza, zar nema junaka da pobedi mađije i oslobodi me

vilenjaka!

***

(Gašo je išao kroz šumu slažući čarobne reči ne bi li otkrio tajnu vilenjakovog čardaka.)

GAŠO

Crn vrh, siv vis, put zna sur ris…

Crn tih vrt gde crn dud zri, pod njim

crn sto, pod njim crn kus pas…

Suv rit gde spi crn bik sit, crn bik šut

zna put…

… Ne ide, pa ne ide…

U rečima od tri slova

krije se odgonetka mađije.

Budi strpljiv – pronađi je!

… Čuj ovo: Čuj mrk mek muk, čuj hud huk, čuj lenj zuj, čuj dug huj… huj!

(Na te reči oglasio se vetar.)

VETAR

Hu… Huuuuuu…

GAŠO Možda vetar zna?

… Hej vetre, kako da nađem začarani čardak?

VETAR

Traži malo na vrhuuu, malo na dnuuu…

GAŠO

Na vrhu brda – koliba…

na dnu reke – pesak…

ne ide…

VETAR Ne tako.

Traži na dnuuu onoga što je na vrhuu i na vrhuuu onoga što je na dnuuu…

GAŠO

Uh, ala je to zapetljano…

Na vrhuu… na vrhu… (pogleda)

na vrhu brda – magla…

na dnu magle – proplanak…

na dnu proplanka – bunar

(ugleda bunar) na dnu bunara…

na dnu bunara je skrivena tajna! Sići ću u bunar! (silazi, vraća se)

… Šta je na dnu bunara kad tamo nema ničega?

VETAR

Sačekaj da se voda smiri pa pogledaj mlo bolje!

GAŠO

Zaista. Na dnu bunara ogleda se hrast!

(Pogleda na hrast.)

A na vrhu hrasta je gnezdo, na dnu gnezda je sigurno jaje, u tom jajetu je tajna!

(Gašo se popeo, uzeo je jaje iz gnezda, ali se nije mnogo obradovao.)

Na vrhu jajeta piše:

»Traži malo iznad, malo ispod!« Znači, opet ispočetka!

Iznad zemlje oblaci ispod oblaka planina…

Iznad planine – drvo

… Ispod drveta – izvor iznad izvora – česma…

A na česmi piše:

»Traži malo na početku, malo na kraju«. Opet sam na početku početka. Šta je na početku?

VETAR

Na početku traženja – ni manje ni više nego ceo svet…

GAŠO

Na kraju sveta… šta je na kraju sveta?

Na kraju sveta – tamni vilajet!

Na početku tamnog vilajeta – pećina…

Na kraju pećine – livada…

na početku livade – puteljak…

na kraju puteljka – pustara…

na početku pustare – potočić…

na kraju potočića – jezerce…

Na početku jezerceta – koliba…

Na kraju kolibe – polica

na početku police – knjiga

na kraju knjige piše:

»Na planini Rtanj

čuju se svirka i tutanj…

… Kad pređeš tri izvora,

tri raskršća, tri mravinjaka,

stići ćeš do čardaka

opakog šumskog vilenjaka!

Na najvišem vrhu

videćeš tri jasena…

Kraj njih čardak – opsena…«

(Magla se razišla i ukazao se vilenjakov čardak.)

GAŠO

Ehehej!

Ima li ovden ikog?

ODJEK

Nikog… nikog… nikog…

(Gašo je zviznuo, zvižduk se triput pnovio… Gašo je udario tri puta u vrata.)

GAŠO (za sebe)

Mora biti tu.

Eno, tu su tri jasena…

(Izašla je princeza.)

PRINCEZA Viteže, ovde je sve na tri.

Pred čardakom tri čokota, na kapiji tri lokota.

Svi su predmeti tajni znaci: tri kovčega, tri krčaga, trokraki svećnjaci.

Tri škrinje, tri dunje, sve na tri, nigde par. Pored vatre – tronožac na kom sedi gospodar.

GAŠO

Došao sam da vas oslobodim, lepojko!

PRINCEZA Spasioče moj, ah, ah, ah!

Vrlo nesrećna beh, samo suze lih, ništa ne jeh,

ništa ne pih! I stalno snih:

da se negde neko momče rešilo, usudilo

da krene na put i pobedi čudilo!

GAŠO (za se)

Pazi kako govoriš sa princezom!

… Čim čuh

za sudbu vam zlu, po prirodi tih,

od besa uzavrih!

I istog časa

na put sam zakalo, iako mi rekoše:

»Gde ti da se nosiš sa tom alom!«

Mnoge opasnosti sreh, al ja ih prezrh

i stupah smelo

u slavu il glavoskrh!

PRINCEZA Najgrublje poslove davalo mi je čudilo, ne bi li me prinudilo da se udam za nj!

Patos prah, kuću meh, ćilime tkah, kudelju preh. Ja nežna princeza

od posla se satrh, po ceo dan rintah

kolena i laktove odrh!

U daljinu gleh, pozive neme slah, al nikog ne beše

i ja očajavati stah, ah, ah, ah!

GAŠO

Žurih kolko mogoh…

U postelji ne spah, za sto ne seh, divlje voće brah, pa ga jeh.

Uz brda se peh, niz jaruge suljah, sav se ubih, sve kosti nažuljah. Sav se satrh da nađem ovaj vrh!

Odelo razdrh, kožu odrh, dok u tajnu ne prodrh!

PRINCEZA Iako umorna beh (po ceo dan ne seh)

noću ti džemper pleh.

(Pružila mu je džemper. U tom času zčulo se neko hujanje. Ušao je vilenjak.)

VILENJAK

Ah… Umoran se vraćam iz lova. Ovde je neki čova.

Šta traži čovek smrtan na planini Rtanj?

PRINCEZA

To mi je rođak.

Došao je da me vidi.

VILENJAK Nije došao da te vidi nego da te vodi.

(Gašu) … Već mesec dana nisam pojeo nijednog iksana.

… Šta tražiš tu, pitam te!

GAŠO

A ja tebe pitam zašto si oteo carsku kćer?

VILENJAK

Učinio sam to prosto zato da vidim šta ćeš ti reći na to! Ha, ha, ha.

Zašto si došao, govori!

GAŠO (uplašen, izgovara se)

Ja nisam hteo

al su čizme zapele, moje čizme stare, sasvim izlapele.

VILENJAK Šta mi tu vantrzaš? Još se tu svrzaš?

Izgubi se u vidu lastinog repa pre nego što te ščepam.

Ja sam vilenjak, ja sam jakota, sad ću, sad ću da te smotam! Gledaj ove strašne šape,

šape što će da te šćape. Pomisli šta će da te snađe, kad te zgrampe ove kandže. Savetujem ti: beži

pre nego što okice iskovrežim!

GAŠO

To je sve što ti znaš, na galamu, na snagaš. Ko ne misli mislilom, taj se sili silom.

VILENJAK

Hoćeš da kažeš da mi glava služi samo

kao kosin podmetač, kao ušni pridržač kao nosni podupirač?

Videćemo ko je veći pametnjaković! Ako tačno odgovoriš

možeš princezu da vodiš kuda ti drago.

GAŠO

Pitaj!

VILENJAK Pogledaj ova dva zlatnika, sad ću ih sakriti.

Koji mi je u desnoj ruci? manji ili veći?

PTICA

Ći… ći…

GAŠO

Veći.

VILENJAK

Još jednom, video si kad sam sakrio. Koji mi je sad u desnoj ruci? Manji ili veći?

KONJ

Nji… nji.

GAŠO

Manji.

VILENJAK To si znao,

sigurno si se raspitao. Evo nove pitalice.

Gde se nalazi Vrzino Kolo, gde se sastajemo mi

vilenjaci?

Je li daleko, ili blizu?

OSA

Zu… zu…

GAŠO

Blizu.

VILENJAK

Jeste. Tu na planini Rtanj

po ceo dan se čuju svirka i tutanj.

A gde je, na jugu ili na severu planine? Šiš – promašiš! Na severu ili jugu?

GOLUB

Gu… gu…

GAŠO

Na jugu.

VILENJAK I to si pogodio.

A gde tačno? U dolu ili na vrhu planine?

VETAR

Huuuu…

GAŠO

Na vrhu.

VILENJAK

Tačno je. Vrhovi brda i planina su omljena mesta gde borave vile i vilenjaci. Kaži mi još kakav ples mi vilenjaci više volimo:

spor (zaigra sporo) ili brz? (zaigra brzo)

OSA

Zzzz… zzzz

GAŠO

Brz.

VILENJAK Tako je.

volim da igram brzo volim da igram poskočki!

… On sve zna.

Kako da mu doskočim?

… Još samo jedan zadatak.

(Odveo je princezu u drugu odaju. Uskoro se vratio sa pet istih zlatokosih devojaka.)

Jedna od njih je prava, ostale su delo mađije. Ako želiš princezu

– pronađi je!

(Gašo je išao od jedne do druge pokšavajući da prepozna princezu. Svaka od njih je pokušavala da ga ubedi da je ona prava. Sve su govorile iste reči.)

»Odgonetka ova nije teška jer

sve su druge – svrake a ja carska kćer!«

(Gašo je po drugi put prolazio ispred devojaka – kada se zaustavio ispred druge zdesna oglasila se ptica.)

PTICA

Ćiju-ći, to je carska kći!

GAŠO (ptici)

Hvala na pomoći.

… To je carska kći!

… Dosta mi je glupih zagonetki.

(princezi) Idemo!

(Gašo i princeza su krenuli, ostavljajući pobeđenog i zbunjenog vilenjaka.)

***

(U vilenjakov čardak ušla je stara Gvzdenzuba.)

VILENJAK

Šta tražiš ovde matora veštice?

GVOZDENZUBA

Svi se ophode grubo sa jadnom starom Gvozdenzubom!

Gospodaru Vrzinog Kola prevario te je onaj selski lola. Cela šuma o tome bruji…

VILENJAK

Kako me je prevario?

GVOZDENZUBA On zna nemušti jezik: šumske zveri, žabe i ptice pomogle su mu da odgovori na sve tvoje pitalice!

VILENJAK

Prijatelju Bauče iz Baruštine! Prijatelju Bukavče s Bukulje!

BAUK

BA! BAnuo sam!

BUKAVAC

BU! Tu sam BUrazeru!

VILENJAK

Za njima! Za njima!

BAUK

Mnogo volim jurnjavu.

BUKAVAC

Biće uzBUdljivo.

***

(Gašo i princeza su žurili da što pre npuste vilenjakov vilajet. Odjednom se na grani oglasila ptica.)

PTICA Ći! Ći! Ći! Potera stižuĆI!

GAVRAN

GRA – GRA!

Sakrijte se brzo u granje.

(Gašo i princeza su se brzo sakrili. Bauk i Bukavac su prošli pored njinog sklonšta i nisu ih primetili. Gašo i princeza su krenuli u suprotnom pravcu. Ali, Vlenjak, Bauk i Bukavac su im uskoro opet bili na tragu.)

GAŠO

Evo ih opet!

Gde da se sakrijemo?

PRINCEZA

Šuma je daleko…

GAŠO

Tu je pećina. Sakrićemo se unutra!

(Ušli su u pećinu. Doskora je stigla potra. Išli su pravo prema pećini. Izgledalo je da će ih za koji čas otkriti.)

BAUK

Tu su negde!

VILENJAK Stanite.

Sve nam je badava, jer on zna nemušti.

Razume o čemu pričaju vetar i trava, o čemu lišće šušti.

On je u dosluhu sa šumskim zverima i pticama.

BAUK

Znači, oni mu sve javljaju, tako da mi zalud klancamo.

VILENJAK

Čudna mi čuda, nemušti jezik. I tome ćemo doskočiti!

Ja sam više pozaboravljao nego što će on ikad naučiti.

Nemušti jezik je prost ko pasulj. Pećino, mogu li nešto da te pitam?

»PEĆINA«

Pitaj!

(Umesto pećine odgovorio je Gašo.)

VILENJAK

Kud su otišli Gašo i carska kći?

»PEĆINA«

Nisam ih videla, ali pitaću sovu…

»SOVA« (u stvari princeza)

Videla sam ih pre pola časa. Otišli su savršeno levo.

Ako požurite ne mogu vam uteći.

VILENJAK

Kako govorim nemušti, a?

(Vilenjak i družina krenuli su levo. Gašo i princeza izašli su iz pećine i krenuli desno.)

***

(Vilenjak i njegovi prijatelji već su bili umorni od uzaludne potere.)

BAUK

Uh, jedva BAuljam.

BUKAVAC

Ja sam umoran i zBUnjen.

VILENJAK

Nećemo ih više goniti.

Sačekaćemo ih u zasedi.

BUKAVAC

Mnogo volim zasede i BUsije. Uh što je uzBUdljivo! Sakriću se za neki žBUn, skočiću i viknuti: BU!

VILENJAK

Imam bolji plan. Pretvoriću se u glad.

BUKAVAC

A ja ću se pretvoriti u livadu zelenu.

BAUK

A ja ću se u livadi pretvoriti u jabuku u punom rodu.

VILENJAK

Ogladniće…

BUKAVAC

Ugedaće jabuke rumene na grani…

BAUK

… Ubraće ih…

VILENJAK

… i od prvog ugriza pašće otrovani…

PRINCEZA

Osećam strašnu glad… Vrtoglavica me hvata koliko sam gladna.

GAŠO

I ja sam gladan, ali ja bolje podnosim.

PRINCEZA

Eno jabuke u punom rodu.

(Ubrala je jednu.)

GAŠO

Čekaj. Nekako su mi previše rumene.

PRINCEZA

Umreću od gladi.

GAŠO

Čekaj, čujem glasove trava jedva čujne!

TRAVE

Ne jedite te jabuke rumene i rujne. Smrt pokosi

onog ko te jabuke okusi!

GAŠO (baci jabuku)

Bežimo!

VILENJAK

Imam novi plan. Pretvoriću se u vruć dan!

BUKAVAC

A ja ću se pretvoriti u jezero!

BAUK

A ja ću se pretvoriti u strašnu aždaju.

VILENJAK

Ožedniće…

BUKAVAC

Videće jezero i nagnuće se da piju…

BAUK

A ja ću ih cap – zgrabiti za vrat!

(Rečeno – učinjeno. Odjednom je postalo nesnošljivo vruće.)

GAŠO

Uh, ala je vrućina.

PRINCEZA

Umreću od žeđi.

GAŠO

Pogledaj jezero!

(Potrčali su prema jezeru.)

KONJ

Tu mi je nešto sumNJIvo.

VETAR

HUUU. To jezero krije strašnu aždhuuuuu…

GAŠO

Hvala ti, vetre, što si nas opomenuo i malo si nas osvežio.

VILENJAK

Sad ću se pretvoriti u studeni mraz!

BUKAVAC

A ja ću se pretvoriti u toplu kolibu…

BAUK

A ja ću se pretvoriti u katanac.

VILENJAK

Od mraza će ih obuzeti cvokot.

BUKAVAC

Ući će u kolibu…

BAUK

A na vratima će škljocnuti katanac – lokot.

(Rečeno – učinjeno. Gašo i princeza ojednom su osetili strašnu hladnoću.)

PRINCEZA Uh, al je hladno! Gle, tamo vidim kolibu brvnaru

iznad koje se vije dim…

GAŠO Ima li koga?

(Iz kolibe se čulo: BU, BU, BU…)

PRINCEZA Šta se to čuje?

BUKAVAC

To unutra u brvnari vatra BUbnja u peći BUbnjari…

PRINCEZA

To je Bukavac. Bežimo.

(Bežali su što su brže mogli… Odjednom Gašo se zaustavi.)

GAŠO

Dosta mi je bežanja.

KONJ I meni. Borićemo se. Il će oni nas,

il ćemo mi NJIh. NJI-NJI-NJI.

(Gašo je zviznuo. Odjek je ponovio njgov zvižduk. Vilenjak, Bauk i Bukavac bez sumnje su ga čuli.)

GAŠO

Ej, Čudilo, evo nas!

Dosta mi je bežanja.

VILENJAK

Veliš dosta ti je bežanja? Moram da te pohvalim zbog junačkog držanja! Hahahahahahaha!

BUKAVAC Želiš li borBU? Dža ili BU!

To će biti uzBUdljivo.

(Iz šume je prvi izašao Bauk.)

BAUK

Evo me, krećem na teBE!

Njuška mi je gruBA. Čeljust puna zuBA. U pogledu zloBA.

Baš sam prava spodoBA! BA!

GAŠO

Strašilo,

nisi nas uplašilo!

KONJ NJI NJI NJI

Ne bojimo se šupljih pretnji.

GAŠO

Sklanjaj se s puta.

BAUK IzBEčiću oči, iskeziću zuBE! Kako ćeš proći? Gukni goluBE!

GAŠO

Strašilo, sad si prekardašilo! Sad ću ti pokazati.

KONJ

NJI NJI NJI!

Raspali ga po labrnji.

(Bauk je pobegao.)

BUKAVAC

Nastupa BUkavac s BUkulje nastupa strašni Vodeni Bik.

GAŠO

Nastupam i ja!

BUKAVAC Srljaš u čistu propast.

Ja sam neman, ja sam napast! Napast vrlo napasna.

Čeka te smrt naprasna.

GAŠO

Ni ti nas, strašilo, nisi uplašilo.

BUKAVAC

Ja sam zBUnjen!

(Bukavac je pobegao… Iz šume je tada krenuo Vilenjak.)

VILENJAK

Sad krećem ja.

Zubi pevaju škljoc-škljoc, čeljust čini kez-kez, kandže-pandže greb-greb, ruke-šape stez-stez. Osećaš li srcozeb, podilazi l te kožojez

kada vidiš zubokez

i pomisliš na šapostez? Osećaš li kožojez, osećaš li srcozeb,

kad pomisliš na šapošćap, kad pomisliš na kandžogreb?

GAŠO Čudilo, čudilo uzalud si se trudilo!

VILENJAK

Još si tu!

Sad ću te začarati!

GAŠO

Ja ću se odčarati.

VILENJAK

Paučinom ću te vezati!

GAŠO

Ja ću se razvezati.

VILENJAK

Hm.

GAŠO

Hm.

VILENJAK

U zamku ću te uloviti.

GAŠO

Ja ću se odloviti.

VILENJAK

Zubima ću te pojesti.

GAŠO

Ja ću se odjesti.

VILENJAK

U viru ću te utopiti.

GAŠO

Ja ću se odtopiti.

VILENJAK

U guduru ću te gurnuti

i namrtvo ćeš se istumbati.

GAŠO

Ja ću se rastumbati.

VILENJAK Zatvoriću te u vrč s vodom, pa ću te mućkati, mućkati.

GAŠO

Ja ću se razmućkati.

VILENJAK

Nesrećni slučaj ću ti udesiti.

GAŠO

Ja ću ga razdesiti.

VILENJAK

Ja ću te prokleti.

GAŠO

Ja ću se otkleti.

VILENJAK

Hm.

GAŠO

Hm.

VILENJAK

Znači, tako.

GAŠO

Znači-tako.

VILENJAK

U kamen ću te skameniti.

GAŠO

Ja ću se raskameniti.

VILENJAK

Pretvoriću te u lisicu.

GAŠO

Ja ću se razlisičiti.

VILENJAK

Pretvoriću te u panj!

GAŠO

Ja ću se raspanjiti.

VILENJAK (za sebe) Njega ne možeš zapanjiti.

Sad ću primeniti tajne mađije…

Tamna noć.

GAŠO

Noćna tama.

VILENJAK

Mračna noć.

GAŠO

Noćni mrak.

VILENJAK

Mračna tama.

GAŠO

Tamni mrak.

VILENJAK

Crna noć.

GAŠO

Noćno crnilo.

VILENJAK

Tamna tama.

GAŠO

Mračni mrak.

VILENJAK

On zna utuk na sve mađije!

GAŠO

Ej čudilo, čudilo, uzalud si se trudilo, nisi mi naudilo!

VILENJAK

Dosad sam ti samo pretio ne bih li te opametio. Sad ću ti pokazati.

GAŠO

Uzmi neku močugu ili toljagu pa da okušamo snagu!

(Gašo je dograbio neku močugu.)

VILENJAK Samo se ti posluži.

Ja ću od oružja uzeti samo ovu slamku!

GAŠO

Da opet ne spremaš neku zamku?

KONJ NJI NJI NJI,

on mi je vrlo sumNJIv.

GAŠO

Tu se neka smicalica krije.

VILENJAK

Uzeo sam slamku da ti pokažem

da mi protiv tebe nikakvo oružje potreno nije.

KONJ

Videćemo ko će izvući taNJI kraj.

VILENJAK Viteže od toljage, raspali iz sve snage!

GAVRAN NaGRAbusićeš, naGRAisaćeš!

ŽABE Udri KREaturu!

GAVRAN

Raspali ga GRAnom.

ZGRAbi ga, zGRAbi ga!

KONJ

NJI – NJI – NJI, raspali ga po labrNJI!

(Gašo je krenuo u napad vitlajući toljagom. Međutim, Vilenjak je odbio slamkom strašni udarac Gašove toljage i zadao mu udarac od koga se Gašo triput prevrnuo.)

KONJ Šta bi?

GAŠO

Tako me je odalamio vražjom slamkom

da ne znam da li sam ovde ili tamo!

(Gašo je ponovo krenuo u napad. Vilenjak je slamkom dočekao udarac toljage i razbio je na pola.)

VILENJAK

Predaj se!

GAŠO (ustaje)

Ja se ne predajem.

(zapeva)

»Ja sam junak od starog kova, ja imam konja mrkova.«

VILENJAK

Nemoj molim te tako lepo!

GAŠO (peva)

»Ja sam junak od staroga kova, ja imam konja mrkova.«

VILENJAK Skroz pogrešno!

Nemaš ni malo muzičkog dara. Tvoja mi pesma uši para.

GAŠO

Ne sviđa ti se moje pevanje!

Umem ja i da sviram.

(Iz pasa je izvukao dvojnice.)

VILENJAK

Samo mi je to nedostajalo!

(Gašo je počeo da ćurliče i dunduliče u dvojnice.)

VILENJAK Prestani, molim te! Jer ti si, zaista, potpuni antisluhista.

GAŠO Reci kako želiš.

Umem ja da sviram i deblje i tanje.

(svira)

VILENJAK (sve pometeniji)

Prekrati to grozno ćurlikanje.

GAŠO

Meni se moja svirka sviđa.

VILENJAK Svakom je antisluhisti

sopstvena svirka milozvučna. A kako je onom koji ga sluša – možeš misliti!

GAŠO Čuj sad ovo!

(Vilenjak je bio potpuno izgubljen. Legao je na zemlju i pokušao da se zaštiti rukama od Gašove svirke.)

VILENJAK

Predajem se! Samo prekini.

GAŠO

Šta mu bi? On je zaista u lošem stanju.

VILENJAK Šta mi bi?

Tebe to, kobojagi, čudi.

Zar ne znaš da nama vilinskim bićima samo loša muzika može da naudi?

(Došla je Gvozdenzuba.)

GVOZDENZUBA Svirka neskladna, gruba,

pastirskih svirala i svinjarskih truba svakog dana rani po jedno vilinsko

stvorenje. Ako se tako nastavi – preti nam

istrebljenje.

VILENJAK Uništio si me, brajko, tom užasnom svirajkom!

Još čujem tu groznu svirku.

GVOZDENZUBA Dugo se neće oporaviti od tvoje tarlabuke!

Mi u Vrzinom Kolu

navikli smo samo na skladne zvuke.

VILENJAK

Svi igrači Vrzinog Kola oni što na zemlji zemljuju,

oni što u vodi voduju, neka ovde ovduju.

(Pojavili su se oprezno Ruga, Bauk, Bukavac i još neka druga vilinska stvorenja.)

VILENJAK

Ja, Najtreći Vilinkralj, obaveštavam svoje podanike: još danas napuštamo ovaj kraj!

Što dalje od ljudi i njine grozne svirke.

(Otišli su.)

GAŠO

Princezo, pobedili smo.

PRINCEZA

Ah, ah, ah!

(Onesvesti se. Gašo je prihvati.)

GAVRAN GRA – GRA! Priči se bliži kraj.

Takav je odvajkada u bajkama običaj

– da princeza svom izbavitelju padne u naručaj!

(Princeza je otvorila oči.)

PRINCEZA

… Šta se dogodilo? Ah, ah, ah,

to ja u nesvest pah! Iscrpljena bejah, ah,

od jakih utisaka i uzbuđenja…

Mi smo princeze

vrlo tankoćutna stvorenja…

(Čula se skladna i setna muzika.)

GAŠO

To se vile i vilenjaci sele

u neke puste i vrletne predele.

***

GAVRAN

Uskoro su stigli u BeoGRAd, GRAd prstonicu.

PRASAC

Dvorsko plemstvo je počelo da pravi GROzne spletke.

PTICA

Dvorski plemići su hvalisaVCI, brbljVCI i zavidljiVCI.

PAS

Počeli su da olajavaju Gaša, da je ovkAV, da je onakAV!

KONJ

Da je neobrazovan, da nije pročitao njednu kNJIgu!

GAVRAN

Da ne zna GRAmatiku. »Njegovi su vidici više nego uski.

on ne zna ni jedan jezik stranski – ni ingliš, ni francuski,

ni grčki, ni španski.«

GUSKA Gašo je rekao:

»Ja ne znam šta mrndžaju Španci, Francuščići ili Englezi,

ali razumem žabe i ptice jer znam nemušti jezik!«

GAVRAN

Gašo se setio opomene zmijskog cara, ujeo se za jezik, ali više nas nije razmeo…

GUSKA

Caru nije bilo pravo što će mu zet biti sluga!

PRASAC

… Koji nema ni prebijen GROš.

GUSKA

Ali, princeza je rekla da voli samo njGA, njeGA ili GA!

GAVRAN

Car je bio zGRAnut… ipak, naGRAdio je Gaša plemićkom titulom.

PRASAC

Gašo je postao GROf od GROcke.

GAVRAN

Pripremljen je bogat svadbeni prGRAm.

ŽABE

TaKVA svadba nije viđena! KaKVA lepotica ta princeza! Kao cvet loKVAnja.

Lepa ko na slikiKIKIKI!

GAVRAN

Da, da, vrlo je GRAciozna.

PTICE

Vić, Vić-Vić, ći-ći-ći! venčavaju se PetroVIĆ i lepa carska KĆI!

GOLUB Gu-gu-gu!

Lepa se princeza udaje za slugu.

PTICE

Čestitke PetroVIĆ, čestitke PetroVIĆ!

ZAVESA