Miodrag Miša Stanisavljević

(Dolaze Igor i Vasilije. Pevaju.)

IGOR i VASILIJE Kradice su pošle u lovo da vide ima li šta novo, ajde Jovo nanovo, kradice su pošle u lovo.

U mestu šu sreo ih carski umar, šta radite vi daleko od druma, znate li vi bre

ovo je carska šuma, tu je zabranjen lov.

Hej, lugar, vele mu, drugar, ohladi službeni žar.

Nama se baš tu lovi, i mi smo carski

mi smo carski sinovi.

(Dolazi Ivan.)

IVAN (peva) Kunu zlaticu, srebrnu lisicu, svakog lovca san ja lovim svaki dan

– dragani za kaftan!

IGOR

Jesi li nešto uvrebao-ukebao?

IVAN

Naišao je rogati jelen!

Odapeo sam na njega tri strele!

VASILIJE

Dve su odletele u cak, treća u cik!

IGOR

I sve su prošle tik pored njega!

ŠUMA

VASILIJE E, baš si krele,

potrošio si sve strele.

IGOR i VASILIJE Naš Ivan, naš Ivan lovio ceo dan. Ispraznio tobolac,

al prazan mu osto lonac!

IVAN E neće biti.

Prva strela je otišla u žbunje, druga je pogodila stari panj, a treća – veliki vrganj!

I vrganj je carska gljiva!

(Pokazuje vrganj naboden na strelu.)

VASILIJE

Ti si najsrećniji čovek na svetu! Ti nešto pogodiš

i kada promašiš metu!

IGOR

Dolazi baćuška car! Uozbiljite se!

VASILIJE

Kako je bilo u lovu, oče?

CAR

Bio je lep dan, a onda je naišao mrki…

kako se kaže… ponekad mi se tako stami da ne mogu da se setim… mrki mrak.

IGOR

Hteli ste da kažete, oče, naišao je mrki medved… mislili ste na mrkog medvda… a ne na mrkli mrak.

CAR

Tačno… naišao je mrki medved, ja sam mahnuo kopljem i pao je, pao je, hoću reći pao je… mrkli mrak.

IGOR

Mrki medved, oče, pao je pogođen.

CAR

Ma kakav mrki medved. Vid mi je oslbio. Ne vidim više ni belu tačku…

IGOR

Belu mačku, oče. Mačka je bela, a tač- ka je prilično crna.

CAR

Ja sam stari panj koji je već izla… izla…

kako se kaže…

IVAN Izlastario!

Prosto si se podmladio! Iako si ostario.

CAR

Ma kakvi izlastario… izlapio sam! Vreme je da se okanete

zabava i lova,

i vođenju državnih poslova posvetite.

Ako me štujete i cenite vreme je da se ženite!

IGOR

Neka se prvo ženi Vasilije.

Sve cure su zaljubljene u Vasu – lepotana na glasu.

VASILIJE A o tebi pevaju. Igore, Igore,

zbog tebe mi srce izgore!

IGOR

Neka se ženi Ivan.

Njemu cure pevaju –

Ivan, ti si divan.

CAR

Pošto ste lenštine i probirači, ja sam smislio način!

Zategnite lukove od tisovine pustite po strelu u daljine.

Dao sam proglase dobošarima. Da sve udavače iz gradova i sela paze gde će pasti carska strela!

Sve cure iz carstva već znaju – svaka konkuriše za carsku snaju!

IVAN Poslušajmo oca.

Izvadimo strele iz tobolca!

VASILIJE Poleti strelo tropera do bašte kalopera gde kraljevska kćerka vene

čekajući mene!

IGOR i IVAN Leti leti, strelo

do kraljevskih kula gde Vasu čeka

jedna – karakondžula!

IGOR (odapinje strelu)

Poleti brza strelo do kneževih palača gde o meni sanja…

IVAN i VASILIJE

… Stara udavača, rospija i alapača!

IVAN (pušta strelu)

Nek poleti moja strela do izvora-vrela

gde devojaka jato beli platno!

IGOR Kakav si strelac ostaćeš usedelac!

(Zatamnjenje.)

(Car sa sinovima. Dolazi Amfisa.)

AMFISA

Ja sam Amfisa, kneževska kćer. Da li je ova strela, Igore, tvojim znakom obeležena?

IGOR

Jeste. To je moja strela. Da li biste htela

da mi budete žena?

(Car prelomi strelu. Amfisa ljubi caru ruku.)

MELANIJA

Ja sam Melanija, trgovčeva kći. Da li su, Vasilije, na ovoj streli tvoji

inicijali?

VASILIJE

Da, to su moji inicijali. Ruku svoju Melanija da l biste mi dali?

MELANIJA

Od sveg srca!

(Car prelomi strelu. Melanija ljubi carevu ruku.)

CAR

A šta je sa tvojom strelom, Ivane?

IGOR

Ivan je imao sreće nijedna ga neće!

VASILIJE Ivanova je strela odletela u pravcu močvare-rita

i bog te pita

da l će je neko naći.

(Na prozoru se pojavi žaba.)

ŽABA Breke-kreke-kvak!

IGOR

Ivane, lepotane, nekom si obećao brak!

VASILIJE

Bog i duša, to je žaba kreketuša!

IGOR

U zubima drži Ivanovu strelu!

IGOR i VASILIJE

Zelena žaba, princeza ritova i bara Ivana carevića lepotana očara! Otkad je vide na procvalom lokvanju neprestano uzdiše i misli na nju!

VASILIJE Šalu na stranu,

kako ćemo pronaći nevestu Ivanu?

IGOR

Ja predlažem da pusti još jednu strelu. Na luku mu je bila loša tetiva

a i strela je sasvim, sasvim kriva!

IVAN

Nisu krivi ni luk ni strela, sudbina je tako htela!

CAR

Nema mesta nikakvom sporu, žaba ostaje na dvoru!

(Slomi strelu.)

Carska reč nije prazan hir! Neka se pripremi svadbeni pir!

(Zatamnjenje.)

IVAN Sutra je svadba.

A šta će ljudi reći…

Eno ga Ivan mladoženja žabeći!

(Dolaze Vasilije i Melanija.)

VASILIJE

Zdravo Ivane!

IVAN

Zdravo!

VASILIJE Dopada li ti se Melanija?

Na celom svetu lepote takve ni kao što je kraljeva

kći Melani.

MELANIJA

Ja sam za tebe božiji dar bićemo srećan par!

(Odu. Dolaze Igor i Amfisa.)

IGOR

Zdravo Ivane. Što sediš tako sa strane?

IVAN

Sviđa li ti se, Amfisa, tvoj suđenik?

AMFISA Ja sam srećna!

(Briše suze i cmače Igora.)

IVAN

A tebi, Igore, da li je po volji tvoja suđenica?

IGOR

O, da. Moja suđenica bračna vrlo je cmačna!

Moraš biti na nogama jak da izdržiš njen cmak!

IVAN

Biće to srećan brak.

IGOR (Amfisi u odlasku)

Žao mi Ivana. Baš je dobra duša.

A za nevestu mu dopala kreketuša.

IVAN (za se) E, Ivane, Ivane

i meni te je žao! Mora da si u mraku sudbini na rep stao!

ŽABA

Ne tuguj, Ivane! Svi koji te žale ispašće budale!

IVAN

Ko to zbori?

ŽABA Magle za mnom,

magle preda mnom.

Raziđite se magije ko izmaglica u dolu, ko voda na vodeničkom kolu

ko prah ko pena

dole haljino moja zelena!

(Žaba se pretvori u Vasilisu.)

IVAN

Lepotice… ko si ti?

VASILISA

Ja sam Vasilisa, carska kći!

(Vraćaju se Igor i Amfisa, Vasilije i Melanija. Dolazi car.)

VASILIJE Što je lepa!

AMFISA

Al je tužna!

IGOR

Al je lepa!

MELANIJA Što je tužna?

CAR (dolazi)

Ko je ta krasotica?

I otkud se tu stvorila?

IVAN

Žaba se u princezu pretvorila!

CAR

Ma gde to može!

IVAN

Evo dokaza!

Zelene žabine kože!

VASILIJE Moja je teza –

ona je bila princeza

pre nego što je postala žaba-kreka, a sad je opet princeza!

IGOR

Pa će opet postati žaba-kreka. Ili riba štuka, ili tica šljuka…

(Ivan krišom uzme žabinu kožu.)

CAR

Ne mogu da shvatim uzročno-posledičnu vezu…

Zašto se princeza premeće u žabu a žaba u princezu.

I šta je uzrok

svih tih zamršenih preobražaja?

VASILISA Osvetoljubivost jednog zmaja!

CAR

Sad sam shvatio…

đavola sam shvatio…

VASILIJE Pola mi je nejasno a pola mi je mutno! A može i obrnuto.

VASILISA Evo moje priče.

Zmaj Ognjan zagledao se u mene, hteo je da me uzme za ženu.

A pošto ja nisam htela

–pretvorio me u žabu zelenu. Ostaćeš, rekao je, žaba, bežaćeš od zmija i roda

sve dok te ne zaprosi momak kraljevskog ili carskog roda. Mislio je, ala, da je to zgodna šala. Al sudbina je drukčije htela

–do bare je doletela Ivanova strela.

CAR

To je već shvatljivo! A da l je prihvatljivo

– đavo bi ga znao.

Dok si dlanom o dlan nestala kreketica

– stvorila se krasotica!

A gde je koža žabeća?

IVAN Koža u vatri gori!

(Vasilisi) Toj užasnoj odori reci zbogom!

VASILISA

Ivane, šta učini?

Još nisu skinute čini!

CAR

Kakva je to grozna tutnjava?

VASILISA

Zmaj Ognjan se približava!

Dolazi da me odvede!

IVAN

O bede!

(Dolazi zmaj Ognjan. Dograbi Vasilisu.)

ZMAJ

Ja sam zmaj Ognjan!

Zaista sam grozan!

Ha, ha, ha!

(Carevići potegnu mačeve.)

VASILIJE

Gušteru, pušćaj carsku nevestu!

ZMAJ

Nije mi ni u podsvestu!

CAR

Spustite oružje!

Pravite buku-graju!

Kažu da to ne prija zmaju!

SVI

Ha! Hu! Bež! Ua! Iš!

ZMAJ

Izrazi takvi neotmeni ne priliče dvorskoj sceni!

(Ivanu)

Bio si nestrpljiv careviću mladi! Čini su se vratile,

mađije su se razmahale!

IVAN

Ne brini, Vasilisa!

Oslobodiću te od ale!

(Zmaj joj zatvori usta.)

ZMAJ

Previše si rekla…

Vreme je rastanka!

(Nestane sa princezom.)

(… Ivan se sprema za put.)

CAR

Vele da su te oblasti koje se zovu Gora čarna pune raznih sablasti čudila i utvara…

IVAN

Oče, Čarna gora to ti znači Crna šuma. U njoj raste nisko žbunje.

I neke sasvim male ale bolje reći alamunje.

Nimalo nije strašna Crna šuma.

CAR

Neću te odvraćati od nauma, jer si Vasilisi dao zavet. Daću ti samo očinski savet.

IVAN

Slušam, oče.

CAR

Čuvaj se u traganju pogrešnih tragova! A na putu nepouzdanih drugova!

Jer istina je sušta

ono što mudraci govore –

loše društvo na putu stoput je gore od svakog drugog rđavog društva!

IVAN

Zapamtiću to, oče!

CAR

Pošao u dobar čas!

(Opraštaju se. Ivan polazi…)

i posle toga će kruna pripasti njemu!

VASILIJE

U tome je, znači, vic!

IGOR

A ti ćeš večno ostati stari dembelasti princ, ljuljaćeš se u ljuljaški i ješćeš slatkiše!

VASILIJE Ne ubeđuj me više! Krećemo odmah!

IGOR

Zar baš odmah…

Ako vidi da nas nema, otac bi se uzrujo!

VASILIJE Ne vrdaj!

Gvožđe se vrući dok je kujo!

IGOR Kad Ognjan čujo

za dva junaka zmajomrsca pete će mu sići

na dno srca!

(Polaze.)

BABA MARTA Beži dim

Vatrin sin! Od tebe ništa ne vidin!

IVAN Da l nekog ima iza tog dima?

BABA MARTA Ima! Ima!

Ovo je koliba-šatra

u kojoj živi Baba-Marta i sama sa sobom čantra!

IVAN

Dobar dan!

BABA MARTA Da li si video one zlice moje jariće-kozliće?

IVAN

Nisam ih sreo.

BABA MARTA

Oni su moje sedmoro dece. Nekud su odjurili sa severcem.

IVAN

Reci mi, bako, gde je Crna šuma?

BABA MARTA

Nikad čula.

IVAN

A Gora čarna?

BABA MARTA

O njoj sam nešto načula, al sam zaboravila.

A šta ćeš tamo?

IVAN

Tražim zmaja Ognjana.

BABA MARTA Svake godine početkom marta mladiće iz carstva obuzme neka vatra!

Umesto da gledaju svoja posla uče školu il zanat

svi krenu da ruše zmaja Ognjana!

Gde li su ti vražji jarići?

IVAN

Ne brini, bako!

Sad će oni stići!

BABA MARTA (za sebe) Stignu li – poslaću ih da te zamrznu i zaveju!

Sve vatre neće moći da te zagreju!

… A šta ti je skrivio Ognjan?

IVAN

Imao sam nevestu Vasilisu neviđene lepote.

Al zmaj mi je ote.

BABA MARTA

Pa si došao kod Baba Marte da ti pogleda u karte

i da čuješ šta Baba Marta o tvom naumu smatra.

I da ti pokaže put.

IVAN

Znam da se zmajevi dvori nalaze u Čarnoj gori.

Al niko ne zna

gde se ta gora nalazi.

BABA MARTA To niko ne zna

jer uman stvor tamo i ne zalazi.

Ali zna Baba Marta! Pokazaću ti, mileni put za gaj vileni.

(Ređa karte.)

Kod prvog potoka kreni nizvodno (malo nizvodno, malo uzvodno)

i tvoje putešestvije neće biti besplodno.

Ugledaćeš na vrhu brda (malo na vrhu, malo u dolini)

jedan srušeni zamak

(malo od jave, malo od čini).

Kod zamka skreni na sever (malo na sever, malo na jug) i brzo ćeš stići

u Veštičin Lug.

Prođi kroz taj lug

(malo kroz njega, malo ga zaobiđi) i brzo ćeš, mileni,

u Čarnu goru stići.

U Čarnoj gori

sa trideset tri proplanka brzo ćeš naći jezero Gospodara Zmajka!

STVORENJE (kopa i peva) Čovek je stvoren

da traži koren.

Čovek je stvoren da jede koren!

Od rane zore traži koren!

Korenje je sočno osećam se moćno!

Korenje je vrlo zdravo…

IVAN

Zdravo!

STVORENJE Rekao sam – vrlo zdravo! Imaš li jače noktuljine

da iskopam koren ove repušine?

… Nisam video takve noktiće. Kakvo li si ti biće?

IVAN

Ja sam Ivan. A kako se ti zoveš?

STVORENJE Šta znači »zoveš«?

IVAN

Dobro, zvaću te – »stvorenje koje jede korenje«.

STVORENJE

(Iskopa repušinu, gricne.)

Ovo je opako ukusno. Bi li kusno?

IVAN

Ne, hvala!

STVORENJE Da li si, prijatelje, video negde zelje?

IVAN

Nisam. A da li si ti video zmaja?

STVORENJE

Je li reč o nekoj jestivoj stvari?

IVAN

Ne. Ovaj zmaj je pravi. Zove se Ognjan.

STVORENJE

To je, brajko, vrlo opak Zmajko!

… A što se propituješ za njega?

IVAN

Prosto tako. Ljubopitljiv sam.

STVORENJE Ti si ljubopitljiv

a ja sam pitoljubiv. Otkad nisam jeo pite? Bog te pita!

IVAN

Dobro, reći ću ti.

Oteo mi je nevestu.

STVORENJE Oteo ti je nevestu?

Bogami, ja se na njegovom mestu ne bih sadevo našo!

Ti si opako dobra junačina! Utulila je zmajčina.

IVAN

Koža tog otmičara ne vredi ni pet para!

STVORENJE Ma kakvi!

Zmajevske kože na velikoj su ceni! Prodaćeš je meni!

IVAN

A što će ti?

STVORENJE Praviću od nje opasače

i prodavaću ih na vašaru. Zaradiću lepu paru!

Mogu li da sagledam sa svih strana takvog junaka-lepotana?

(Obilazi oko Ivana kobajagi diveći mu se. Onda ga iznenada zgrabi za leđa.)

A šta misliš sadevo?

IVAN

Puštaj!

STVORENJE Koga ja šćapavam toga ne pušćavam!

Ovako prolaze sva njuškala koja se raspituju za Zmajka mog druškana!

(Ivan pokušava da se oslobodi.)

Ko jede korenje ima opake mišiće i može slabiće da gnjecka.

(Ivan primeni jedan džudo zahvat i tresne stvorenje o ledinu.)

STVORENJE

Šta to bi? Pusti me… pusti me…

Ne dolikuje carevićima da budu tako opaki

sa ubogim šumskim bićima.

IVAN

Život ti je tavorenje, jedeš zelje i korenje! Ti si duša prodana

radiš za tiranina Ognjana!

STVORENJE On ti je, brajko,

vrlo rodoljubiv Zmajko! On nas štiti od zmajeva iz zapadnih krajeva.

Šta sve čine ne bi li sve nas istrebili!

IVAN

Opako si mi se smučio!

Uzdravlju!

(Dolazi veštica.)

VEŠTICA Lepoto nesagledana!

Donosim ti poklone od Ognjana. Zlato i kamenje drago…

VASILISA

Miči mi se s puta veštičino!

(Odgurne poklone.)

VEŠTICA Pokušala sam

s tobom lepo i blago!

Znaj da Ivana, tvog ženika, nećeš videti više nikad! Bacila sam na njega mađije i sad je na putu do nedođije!

VASILISA Lažeš, veštičaro!

VEŠTICA (baje) Anđa, manđa,

nešto mrndža, kondža-londža, vrč-krčag, zmaj Ognjan Vasilisi drag!

VASILISA Ne pomaže ti ništa.

Ni rep od zeca ni krilo od šišmiša. Uzalud se oko mene maješ uzalud pretiš i baješ!

Uzalud tvoje mađije Zmaj mi miliji nije!

VEŠTICA

Koju lepojku krilo od šišmiša darne mora zavoleti gospodara Gore čarne!

VASILISA

Tu spodobu i čudovište! Nikad!

(Dolazi zmaj.)

ZMAJ

Volim da slušam princeze kako vrište i cijuču – čudovište! čudovište! Bacila si dragulje ko da su šljunci. Lepo bi stajali na tvojoj ruci!

VASILISA

Ne uvijaj se oko mene, gušterčino!

ZMAJ Ja sa njom fino

a ona meni – »gušterčino«! Slabo si, veštice,

ispekla zanat provodadžije a slabo pomažu

i tvoje ljubavne mađije!

VEŠTICA Neka je, neka, cikaće, vrištaće! Na kraju krajeva smekšaće, pristaće!

ZMAJ

U ljubavi nemam sreće, nijedna me princeza neće.

Uzdrhtim kad vidim neku princezu, pri šiću ili vezu,

kako širi lepezu, il igra polonezu.

Ne mislim na brave i reze, rušim sve ispred sebe…

I bežim sa princezom,

njenim vezom, lepezom i polonezom…

Mada su te princeze – stvorenja bez veze.

Pominju neke prinčeve, veridbe, obaveze,

i druge stvari bez veze.

Šta li u njima nalaze? Pojeo sam tri princa taze i ako bi me neko pito

reko bih da nisu ništa naročito.

(Dolaze Igor i Vasilije.)

IGOR i VASILIJE Dobar dan!

Reci nam, staramajko, sme li se ovim putem poći?

BABA MARTA

Kako da ne, kako da ne!

I po danu i po noći.

A što pitate?

IGOR

Pa vele da su ove oblasti pune čudila i sablasti.

BABA MARTA Preteruju. Preteruju!

Nema tu nikakvih opakih ala!

VASILIJE

E baš ti hvala!

(Pođu.)

BABA MARTA

Doduše, poneko čudilo se i tu nađe ali to nije razlog da čovek u ovaj kraj

ne zađe.

IGOR

Veliš, nađe se…

BABA MARTA Vidite li onaj hum?

… Tamo je jedan monstrum!

VASILIJE Aha. Monstrum.

BABA MARTA

A tamo na kamenom mostu izležava se drugi monstrum!

IGOR

Ne moramo preko mosta! Idemo do gaza!

BABA MARTA E, pored gaza

ima jedna nakaza!

Pa tamo desno kod onog žbunja muva se jedna alamunja!

A tamo, tamo kraj plandišta stanuju tri čudovišta!

Al ako čovek malo pazi ne može mu se ništa rđavo desiti!

(Zatamnjenje.)

VEŠTICA (peva)

Krilo od šišmiša, rep od zeca ja sam veštica Veca!

U školi za veštice imala sam čiste petice. Nema nadaleko veštije veštice!

Imam najpogrbljeniji stas imam najkreštaviji glas, zube ko čivije

oči najurokljivije!

Krilo od šišmiša, rep od zeca ja sam veštica Veca!

(Dolazi Ivan.)

IVAN

Dobar dan, veštice! Vidim da se lepo družiš sama sa sobom kad se tako hvališ sopstvenom rugobom!

VEŠTICA Treba li ti neka usluga iz mog delokruga?

IVAN Tvoja je marama sa nekim šarama,

a stvarno vešte veštice imaju marame na tufnice!

VEŠTICA U školi za veštice

imala sam same petice!

IVAN

Zar postoji takva škola?

VEŠTICA Postoji, dabome. Evo moje diplome

s potpisom gospodara Vrzinog Kola.

(Pokazuje mu.)

Tu je i posveta – Mom najboljem đaku.

IVAN

A šta ti je u džaku?

VEŠTICA

Mačka. Oćeš da je kupiš?

IVAN

Hvala lepo. Ne kupujem mačke, pogotovo ne u džaku.

VEŠTICA

U stvari, to i nije mačka nego mačak. Tog ološa – dam ti za tri groša.

IVAN

Ne i ne! A što ga držiš u vreći?

VEŠTICA

Jer bi mi mogao uteći.

Idem da ga utopim u reci!

IVAN

A što?

VEŠTICA

Taj mačak je prava robija. Što god ja kažem – on pobija. Ja kažem »jeste«…

MAČAK (iz džaka)

E nije!

Ta tvrdnja vodu ne pije!

VEŠTICA

Eto vidiš! Izrode, napićeš se ti vode!

IVAN

Stani! Evo ti tri groša!

(Veštica razveže vreću. Iz nje se iskobelja mačak.)

MAČAK

Hvala ti Ivane careviću! Ti si plemenit junoša!

VEŠTICA Carević Ivan?

Čula sam za nekog carevića Ivana koji je načisto šenuo

i koji je na zmaja Ognjana u Čarnu goru krenuo…

Da li si ti taj?

IVAN

Taj sam!

VEŠTICA Careviću Ivan, baš si naivan!

IVAN

A zašto?

VEŠTICA Ni koplja ni strele krljušt zmajevu ne mogu probiti!

A iz toga sledi zaključak – pobedu nad tim nemanom

– ne možeš zadobiti!

Stoga ili dakle – vrati se odakle

na put si i krenuo!

(Mačak se nakostreši.)

MAČAK

Mjao!

VEŠTICA Oči mu se zacakle čim čuje »dakle«.

Taj mačak je prava robija, sad će početi da me pobija!

MAČAK

Svaki zaključak ima otključak! Veliš – zmaj je nepobediv. Dokazaću da taj zaključak logički ništa ne vredi!

Tvoja logika bila bi umesna i tačna da nisi prećutala postojanje čudotvornog mača!

Mača što može zmaja kao repu poseći! Možeš li to poreći?

VEŠTICA

Da takav mač postoji – to stoji. Al gde je skriven?

(Mačak slegne ramenima.)

VEŠTICA (Ivanu) Vidiš! Ćuti ko zaliven.

Ja ću ti reći gde je skriven! U ruševini,

u šupljini,

u steninoj pukotini, u lisičjoj jazbini,

u risovom logu, medvedovom brlogu,

u duplji starog kestena, u žilama jasena,

na proplanku, u gustišu – jednom rečju

– u nenađišu!

MAČAK

Svaki zaključak ima svoj otključak! Nikad ništa nije dovoljno dobro

sakriveno!

To što si rekla

dobro je skrojeno al je loše zašiveno.

VEŠTICA Čak i da nađete mač

nećete stići do zmaja!

Jer ne možete izaći

iz ovog začaranog gaja!

IVAN

Mačak se opet smeška!

(Mačak krije klube iza leđa.)

MAČAK

U pitanju je česta logička greška!

VEŠTICA

A u čemu, moliću fino, nesnosna mačketino?

MAČAK

Svaki zaključak ima svoj otključak! A iz toga dalje proizilazi…

VEŠTICA Na oči mi ne izlazi, nikad više!

Loše vam se piše!

(Ivan i mačak odlaze…)

VEŠTICA (baje za njima)

Išli gorom ili dolom

nabasaćete sigurno na Vrzino Kolo.

U Gori čarnoj,

sa trideset tri proplanka vrtićete se u krug

bez prestanka!

(Dolaze Igor i Vasilije.)

IGOR i VASILIJE (pevaju) Dva junaka bez straha i mana pošli su da traže

pošli su da traže zmaja Ognjana!

STVORENJE

Ko se to dernja ko fazan!

Ko mi tumbeca san?

(Braća se sakriju iza drveta. Na scenu izlazi stvorenje koje jede korenje.)

STVORENJE

Kad na moj teren stupi uljezan nisam nimalo ljubazan!

(Vitla toljagom.)

Ko ovdena zelje pokuša brati

– toljagom ću ga odrati!

Ko korenje pokuša kopati

– tintaru ću mu rascopati.

(Braća šapuću.)

VASILIJE

Neki čudan šumski stvor!

Nema smisla za humor!

IGOR

Ima ogromne ušine!

Gricka koren repušine!

VASILIJE

Ima ogromne noktuljage! Naravi je – nimalo blage!

(Stvorenje ih primeti.)

STVORENJE

Vidi dva carska uljezana!

(Pregrize koren, pruža im.)

Ne prija im moja hrana!

To su dva trtova nije za njih koren-krtola!

(Rska i mljacka koren.)

IGOR

Iš otale! Iskalićemo na tebi bes!

STVORENJE

Al vas muči kolenotres!

VASILIJE

Izvoli nas zaobići!

STVORENJE

Vuna, vuna, carevići!

IGOR Ako se usudiš da nam prići

od tebe će ostati parčići!

STVORENJE Zbogom, hrabri carevići!

X Slika

IVAN

Kako ćemo, bistroume, pronaći put do čarne šume?

MAČAK

To će nam reći klube.

IVAN

Kakvo sad klupče, momče stari?

MAČAK

Ovo! Zdipio sam ga veštičari!

IVAN

A kojoj ono služi svrsi?

MAČAK

Slobodno giljaj kud ono ide, Ivane, a stani kad ono stane

i počne da se mrsi!

(Muzika. Ivan i mačak idu za klupčetom. Muzika se zaustavi – klube je stalo.)

MAČAK

Ovuda ne smemo!

Moraćemo okolo.

Tu je Vrzino Kolo!

(Nastavljaju put za klubetom. Stižu do hrasta.)

IVAN

Tri dana giljamo bez zastanka!

MAČAK

Stigli smo u Goru čarnu sa trideset tri proplanka!

(Ivan legne pod hrast.)

IVAN

Načisto si me urniso!

MAČAK Da nije bilo mene ti bi nagrais’o!

HRAST

Ne kloni duhom, Ivane careviću! Moraš biti hrabar.

IVAN

Ko to govori?

MAČAK

Neki ris, ili dabar.

HRAST

Lepo si izhrastao, Ivane careviću!

IVAN

Ko to govori promuklim glasom?

HRAST Ja sam hrast šumska vlast.

Trista godina star svem drveću car. Ko svaki hrast imam hrapav glas!

IVAN

Svaka čast, starino hrast.

(Dolaze Igor i Vasilije. Neopazice im ukradu klube.)

HRAST

Reci, Ivane careviću, kakve te brige tište?

IVAN

Moju je nevestu otelo grozno čudovište!

I evo već danima

pretražujem začarani gaj tražeći jezero

u kome živi Ognjan-zmaj!

HRAST Ivane careviću, samo vreme traćiš ako zmaja Ognjenog u jezeru tražiš!

Svi ognjeni zmajevi, ili bar većina, radije se drže pećina!

MAČAK

Jezerska voda utulila bi im plamen. Zato oni više vole stene i kamen.

IVAN

Zar svi zmajevi nisu isti?

MAČAK

Postoje Zmajevi Ognjeni,

Zmajevi Jezerci, Zmajevi Troglavi i

Zmajevi Krilati.

IVAN

A kakva je razlika?

MAČAK

Bili Ognjeni, Troglavi, Jezerci ili Krilati

ti zmajevi nisu naročito umiljati!

IVAN Svejedno.

Ja sam spreman

da se ustremim na tu neman!

HRAST

Lako ćeš se ustremiti

al moraš se oružjem opremiti. Jedino na mač čudotvorni

ti zmajevi su neotporni.

IVAN

A gde da nađem mač o kome zboriš?

HRAST

Tu je on negde, u Čarnoj gori,

»gde buja opasnost, tu raste i spas«!

IVAN To mi je jasno, starino hrast.

Ali kako da ga nađem?

HRAST To ne znam.

Ali zato znam ko bi mogao da zna.

Samo vetar razvigorac zna gde je mač čudotvorac!

MAČAK Mač čudotvorac – vetar razvigorac. To se slaže

samo od sebe ti se kaže.

IVAN

A gde da nađemo razvigorca? On sigurno čmava u nekoj duplji.

(Pojavi se vetar razvigorac.)

VETAR

Varaš se! Tu sam ja!

Zar ne vidiš?

Drveće je počelo da pupi!

IVAN

Zdravo vetre, razvigoru!

VETAR

Dobrodošli u Čarnu goru!

HRAST

Ti se zavlačiš u svaku špilju, duplju, pukotinu, vrtaču. Reci, znaš li nešto

o čudotvornom maču?

VETAR Izvideću, potražiću!

Čim nešto saznam – dojaviću!

IVAN

A kad ćemo ishod znati?

VETAR Možda brzo,

a možda će potrajati. Rok ne mogu odrediti. Zar vam ličim na hvališu?

Sve zavisi gde je mač skriven u nenađišu ili netražišu!

MAČAK

Zar razlike ima kakve?

VETAR

I te kakve, i te kakve!

MAČAK

Vrzino Kolo i Gora čarna smatrali su me za prvog logičara. Al kefalo mi je sasvim stalo.

IVAN

Veštica je, dobro se sećam, rekla – »mač je u nenađišu!«

A to znači – da l to znači – mač je nemoguće naći?

VETAR

Baš naprotiv! Baš obratno! Naći ću ga brzo i lako.

Ja bih ga našao i tako i tako. Al nenađiš me naprosto izaziva! Već vidim mač

iako još ne znam gde se skriva!

(Odjuri poletno.)

HRAST

A vi sačekajte ovde.

MAČAK

Moraćemo. Ostali smo bez putovođe. Neko nam je, starino dube, ćalapirno klube!

HRAST

Više vam nije potrebno. Zmajeva pećina je sasvim blizu!

XI Slika

IGOR

Što im ukrade klupko? Znaj da sam postupkom tvojim zgranut.

VASILIJE

Videćeš!

IGOR Ti sveca!

Melani je od tebe napravila čarapopleca!

VASILIJE

Da imaš malo mozga ispod te tvoje ćube ti bi već ukapiro

– to je čarobno klube!

IGOR Čarobno?

VASILIJE Ko ima to klupko ne luta i ne srlja klupko ga vodi pravac do cilja!

IGOR

Zbilja?

VASILIJE Videćeš.

Pokaži nam klupčence

put do proplanka trideset trećeg! Vidiš li? Tamo kreće!

IGOR

A da to nije neka mamka-zamka?

VASILIJE

Ne lupaj.

Za klupčetom stupaj!

(Pođu za klupčetom. Zatamnjenje. Muzika.)

(… Odtamnjenje. Muzika. Braća idu za klupkom. Klupko se odjednom zaustavi.)

IGOR Uzjogunilo se klube!

Odjednom ga spopale neke bube!

VASILIJE Dosad se lepo kotrljalo a sad je pobavrljalo!

IGOR

Klupko nas zamajava-zamotava! Vuče nas okolo-naokolo

bez prestanka, a lepa prečica

vodi preko proplanka!

Zbogom blesavo klupko! Dosta sam za tobom cupko!

(Šutne klupko.)

BABA MARTA

Zalutali ste dečice!

Dođite amo!

Pokazaću vam prečice!

(Igor i Vasilije izađu na proplanak. Mzički efekat – upali su u Vrzino Kolo.)

IGOR

Kazuj, stara, koja staza vodi do gmaza?

BABA MARTA Tamo je jedna pećina, u pećini peć

i stara veštica

što se greje kraj peći ovako govoreći…

(Gurne ih do veštice.)

VEŠTICA Tamo je jedan divan na divanu – div.

Ko mu je kriv što je div.

Da je običan grmalj pod grm bi mogao leći ovako govoreći…

(Gurne ih do diva.)

DIV

Tamo je vranac-pastuv. U vrancu – vrana,

u pastuva – pas. Pas na vranu reži glasom pretećim, ovako govoreći…

(Gurne ih do vranca-pastuva u kome su i vrana i pas.)

PAS

Ima jedna opaklija u njoj žuta lija kokota vija

na odeću se žaleći (uh, uh, uh,

šta će mi kožuh) i ovako govoreći…

(Gurne ih na drugi kraj scene, do lije.)

LIJA

Tamo je jedna ćuprija na ćupriji – ćup

pun zlata i dragulja na njima leži guja sikćući i šišteći

i ovako govoreći…

(Gurne ih nazad do Baba Marte.)

BABA MARTA Tamo je jedna pećina, u pećini peć

i stara veštica

što se greje kraj peći ovako govoreći…

VASILIJE

Igore, baš si glupko!

Nisi slušao klupko.

Hteo si prečicom a ne okolo.

Upali smo u Vrzino Kolo!

VEŠTICA

Iz njega nikad nećete izići!

Do zmajevog dvorca nikad nećete stići!

(Zasmeja se kreštavo.)

VETAR Evo mene!

Prodajem mač – ispod cene!

MAČAK

Ja imam samo neku siću!

VETAR

Poklanjam ti ga Ivane careviću!

IVAN

Je li ga bilo teško naći?

VETAR

Luk i voda, kašalj mačji!

Postoji hiljadusedamsto sedamdeset i devet šupljina-pukotina

u kojima je mogao biti sakriven. Našao sam ga već u tristatrideset i

sedmoj!

MAČAK

Ma nemoj!

VETAR

Žurim! Čeka me moje drveće! Želim vam mnogo sreće! (odjuri)

HRAST

Srećno, Ivane careviću!

(Dolazi zmaj Ognjan.)

ZMAJ Danjom i noćom

o tebi mislim, devojčo!

Da li si se predomislila, bar malo?

VASILISA

Ne dosađuj mi, Alo!

ZMAJ

Bila il ne moja zaručnica

večno ćeš ostati moja zatočenica!

VASILISA

Doći će Ivan carević.

On će me osloboditi!

ZMAJ Ne zanosi se!

Čudo se neće dogoditi!

U Čarnu goru ne može ući ni ptica carić

a kamoli tamo neki Ivan carević!

U čemu je on bolji od mene?

Ja sam najjači,

ja sam najgrozniji,

ja sam najnepobediviji.

U svemu sam naj zato sam zmaj!

Najveću pećinu sam zauzeo najlepšu princezu sam oteo. U svemu sam naj

zato sam zmaj.

Zato porazmisli

i nemoj verovati u čuda.

… Osećam miris nekog ljuda.

(Spolja se čuje Ivanov glas.)

IVAN (off)

Zmaju, Ognjane!

VASILISA

Ivane!

IVAN

Zmaju Ognjane!

Izađi i bori se!

ZMAJ

Oran sam, careviću, da se borim! Ček samo dok ognjeve

svoje ne razgorim.

(Hukće i brekće.)

VASILISA Čuvaj se, Ivane!

IVAN

Ne brini, Vasilisa, našao sam mač čudotvorac!

ZMAJ

Svaki carević je lažac!

Samo se pred princezom pravi važan!

(Ivan izvuče mač.)

IVAN

Na zalasku je Ognjane tvoja moć!

ZMAJ Prvo daljni

pa hopni skoč! (izvuče mač)

Mnogi su momci šupljoglavi tražili ovde put ka slavi! Mnogo je mladih zgubidana kidisalo na Ognjana!

(Ukrste mačeve.)

MAČAK

Prvi ukrštaj…

ZMAJ

Šta brojiš, mačkovska izdajice?

MAČAK

I onaj koga smatraju vrlo veštim borcem

samo pet puta može ukrstiti svoj mač sa mačem-čudotvorcem!

… Drugi ukrštaj! (zveket mačeva)

… Treći ukrštaj!

… Četvrti ukrštaj! Peti ukrštaj.

(Kod petog ukrštaja slika se »zamrzne« kao na filmu. Mačak dopriča kraj priče.)

MAČAK Posle petog ukrštaja

nestalo je Ognjenog zmaja! Neki kažu da ga je sjaj mača

čudotvorca

sažegao do ižice!

Drugi kažu da se postepeno

smanjivao dok se nije smanjio na veličinu gljive puhare, a onda se – paf – raspukao, a

dah vetra razvigorca razvejao je u nedođiju njegovu zlu silu…

A što se tiče Ivana i princeze…

Pa, kad je nestalo zmaja,

princeza je potrčala u susret ka njemu a on je potrčao ka prema njoj,

a oboje jedno drugom ka-prema- -ususret.

(Ivan i Vasilisa potrče, slika se opet »zamrzne«.)

ZAVESA