Nemušti jezik
Lica
BEDNI GAŠO
VILENJAK
BABA GVOZDENZUBA
VRAČARA
BAUK IZ BARUŠTINE
BUKAVAC S BUKULJE
RUGA
ZMIJA
ZMIJSKI CAR
VETAR
KONJ
GAVRAN
GAVRO
ĆUK
KRAGUJ
GUSKE, PAS, PRASAC, GOLUB, OSA, ŽABE, PTICA i PTIĆI SRCOPUC i DRUGE TRAVE
(Jednog dana seoski sluga i potrčko koga su zvali bedni Gašo ispred svoje klibe šarao je nožićem leskov štap. Guske su pasle travu i gacale po baricama.)
GUSKE
Ga-ga-ga-gaga-ga-ga-ga.
GAŠO
Dovraga!
Ceo dan slušam »ga-ga-ga«.
Zar ne znate ništa drugo?
GUSKE
Ga-ga-ga-gaga-gak!
(Tada su se oglasile žabe iz močvare.)
ŽABE
Kva-kva-kreke-keke, kva-kvak! krek-keke!
GAŠO
Kreke-keke.
Dosta mi je vaše dreke.
(Počeo je da duva vetar.)
VETAR
Hhhuuuu… hhhuuuuu…
GAŠO
Postaje hladno. Naložiću vatru i ispeći ću krompire.
(Stavio je malo granja i dva-tri panja i podložio vatru… U vatru je ubacio nkoliko krompira.)
Al će biti gozba, al će biti pir – proja i sir
i pečen krompir!
(Odjednom je iz vatre začuo neki glas.)
GAŠO
Da li sanjam?
Nešto progovara iz panja?
Ko to govori?
ZMIJA
Ja, zmija.
GAŠO
Da li je istina ili varka?
Prvi put sam na »vakav slučaj nabaso«:
zmija šarka
govori ljudskim glasom.
ZMIJA Ššššš-sssik!
Ja znam sve jezike, pa i čovečji jezik.
GAŠO
Kako to?
ZMIJA Objasniću ti to kasnije,
jer ovde postaje sve opasnije. Plamen liže sve bliže.
(Gašo je pružio šareni štap, zmija se omotala oko njega.)
ZMIJA Stavi me u nedra. Idemo do mog oca.
On će te nagraditi štedro. Šta ti je? Što se bečiš?
GAŠO
Bojim se da me ne pečiš!
ZMIJA
Ne boj se.
(Gašo je stavio u nedra.)
GAŠO Nikom ne prija kad mu se zmija u nedrima migolji.
(Pošli su prema šumi.)
***
(Uskoro su stigli do jedne odaje ukrašne šarenim mozaicima i ćilimima sa przorima iz zmijskog života.)
ZMIJA
Spusti me tu na ćilim.
Volim po njemu da milim.
Moj otac će uskoro stići.
Osećaj se slobodno.
Sedni gde ti je zgodno.
GAŠO
Neka. Radije ću da šetkam. Nešto me ne drži mesto.
Gde smo? Je li ovo neki presto?
ZMIJA
Jeste.
Moj otac je zmijski car.
Dakle, spasio si život zmijskoj princezi. Zato traži na dar,
ni manje ni više nego nemušti jezik.
GAŠO
A šta je to?
ZMIJA
Razumećeš o čemu guske gaču, o čemu golubovi guču,
o čemu magarci njaču, o čemu telci muču. Pa onda:
o čemu vrane grakću, o čemu prasci grokću, šta žabe krekeću,
o čemu kokoške kakoću. I još:
o čemu ptice cvrkuću, šta kosovi zvižduću,
o čemu prepelice pućpuriču, o čemu jarebice ćurliču…
I još…
O čemu škripe grane stare lipe, o čemu zvono bruji,
o čemu osa zuji, o čemu vetar huji,
o čemu lišće šumi i šušti…
To ti je, ukratko, nemušti jezik.
GAŠO
Ja bih radije neki groš za potroš.
(Ušao je zmijski car.)
ZMIJA
Oče.
ZMIJSKI CAR Kćeri!
A ko je ovaj tu
što se sve vreme vrti?
ZMIJA
Oče, on me je spasio sigurne ognjene smrti. Taj podvig plemeniti treba dostojno nagraditi.
ZMIJSKI CAR Dođi da te zagrlim, momče vrli.
Šta si se udrvenčio i ukočio? De mi reci
jesi li neku želju sročio?
GAŠO
Ja bih nemušti jezik!
ZMIJSKI CAR (sikće na kćerku)
Šššš-sssik!
Traži nešto drugo.
Nemušti jezik nije za smrtnog čovečka!
GAŠO
Ja kad nešto kažem
od toga ne odstupam ni lečka. Ili to što ištem
il nikom ništa.
(Gašo je krenuo.)
ZMIJSKI CAR
Stani! Dobićeš što tražiš! Samo pazi: nikome ne smeš reći za svoju tajnu moć, jer ćeš je istog časa izgubiti.
… Gledaj me pravo u oči.
GAŠO
Uh, što sam dremovan.
ZMIJSKI CAR
Ti polako toneš u san…
Kapci ti padaju od umora,
toneš u san, a u snu
čuješ ptice na vrhu bora,
čuješ štuke na rečnom dnu.
Čuješ vetar u pustari…
Čuješ žabe u močvari…
Čuješ…
(Gašo je zaspao.)
***
(Gašo se probudio na nekoj poljani.)
GAŠO
Uh…
Glava kao da nije moja!
… Šta mi to šuška pored glave? Pa ja čujem lišće i trave!
GLASOVI TRAVA Ja sam travka kamilica lek od mnogih boljetica.
Ja sam nana svima znana. Ja sam trava angelika.
Ja sam jaglika. Ja sam trava iva. Ja sam kopriva.
Ja sam travka daninoć. Ja sam broć, ja sam broć!
(Gašo je pošao prema svojoj kolibi. Pas mu je potrčao u susret.)
PAS Av! Av! Av! Lopovi i lije
motaju se oko AV-AV-AVlije. Av! Av! Av!
Ja sam ljut i prgAV!
GAŠO
Zdravo rundove!
PAS
Av! Av!
(Oglasile su se guske.)
GUSKE (pevaju i igraju)
Ga-ga-ga!
Volimo po bari da GAcamo, da putem laGAno GeGAmo, da toročemo, GAčemo,
o svemu i svačemu!
Volimo da se banjamo, blanjamo, da se vodom pljuskamo,
da GAčemo, ćaskamo,
a uveče uz GAjde da đuskamo.
GUSAN
DraGA GAGA!
GUSKA
Dragi GAgi!
Moj gusan lep je ko san.
Volim GA! NjeGA ili GA!
GUSAN
Dolazi naš GAzda.
GUSKA
Ma kakav GAzda. Pogledaj GA! Celog života ostaće sluGA.
Zovu Ga bedni GAšo. Nije se u životu snašo.
GUSAN Baš njeGA briGA.
Po ceo dan za nama GAca i geGA. Prate Ga podsmeh i šeGA.
Svako mu se u selu ruGa. Šta da ti pričam. Jad i tuGA!
GUSKA
A kad bi znao za ona tri kovčeGA blaGA!
GUSAN
Kakvog blaGA, draGA GAGA?
GUSKA
Tamo u GAju zakopana su tri kovčeGA blaGA.
Kad bi iskopao ta tri kovčeGA ne bi više bio sluGA, postao bi GAzda.
GUSAN Oslobodio bi se duGA,
ne bi imao nikakvih briGA.
GAŠO
Neću više biti bedni Gašo nego bogati gavan!
Niko mi neće biti ravan. A šta ću sa zlatom?
Koliba mi je od trske i pruća, treba mi lepa kuća. Sagradiću veliku kuću.
Svi će pitati:
»Čija je ono kuća?«
»To je kuća bednog Gaša.« Ne! GAša bogataša!
Neću služiti za podsmeh selskih mangaša.
Svi će poštovati bednog Gaša. Ne! Gaša – bogataša!
(Tada je čuo ptice na drvetu.)
PTIĆI Ćići-ćići… ćici – čici, al je lepo na grančici…
GAŠO
Baš da čujem o čemu ćućore.
PTICA Čici-čici… čići, ćići, lepo je kući stići! Ćici-ćici… ćići-ćići, šta rade moji ptići? Vci-vci-vci,
jesu li gladni moji brbljivci?
PTIĆI
Gde si se tako dugo zadržavajuĆI? Ostavila si nam same pet noĆIJU?
PTICA Vci-vci-vci,
zar ste toliki plašljivci?
PTIĆI
Mnogo smo gladujuĆI.
PTICA Vci-vci-vci,
vreme je da postanete loVCI. Morate se učeĆI da sami leteĆI,
Mušice loveĆI,
zrnevlje skupljajuĆI…
PTIĆI
Šta nam donoseĆI?
PTICA
Donela sam vam najveĆI pšenični klas.
PTIĆI
A kakva je ovo zlatna vlas?
PTICA Ćiju-ći, ćiju-ći,
daleko, daleko odavde, živela je jedna carska kĆI.
Živela je srećno
sve dok je jednog dana nije ukrao jedan opaki vilenjak.
Toj lepotici pripada ova zlatna vlas!
PTIĆI
Otkud ti znajuĆI?
PTICA
Pre pet dana, dok sam za vas hranu tražeĆI
vetar me je iznenađujuĆI
i daleko, daleko me je noseći, sve do čardaka opakog šumskog
vilenjaka.
Strašno sam se plašeĆI, šĆUĆUrila sam se ispod krova. Tada ugledah princezu
lepu ko san, ko SAN SNOVA.
PTIĆI Šta je radeĆI?
PTICA
Pored prozora se češljajuĆI, u daljinu pogledajuĆI, spasioca očekujuĆI.
PTIĆI
Ona mnogo tugujuĆI?
PTICA
Da, čudilo je stalno terajuĆI da se za njega udajuĆI.
PTIĆI
Ćiju-ći, ćiju-ći, tu se nešto krijuĆI!
PTICA
To je PetrovIĆ, PetrovIĆ. Zašto prisluškujuĆI PetroVIĆ?
GAŠO
Zar nema junaka
da pobedi tog vilenjaka? Kako se tamo može stiĆI?
PTICA
Ne znajuĆI. Tamo me je vetar noseĆI, a kada sam se vraćajuĆI tri dana sam kroz maglu leteĆI, tako da ništa nisam videĆI.
GAŠO Dovraga tri kovčega zlatnika i srebrnjaka!
Moram izbaviti princezu
od tog vilenjaka–čarobnjaka!
PTICA Ćićići, Vci-vci-vci,
svi su Petrovići brbljiVCI! Idi kuĆI. Ti nam smetajuĆI.
PTIĆI
Dani su sve kraĆI, sve hladnije noĆI,
hranu je sve teže naĆI, uskoro će jesen doĆI. Treba na jug poĆI.
PTICA
Moramo učeĆI dobro leteĆI. ĆIći-ćići… čici-čici
zanjiši se na grančici…
Leti, poleti!
GAŠO
Srce mi puca kad pomislim na nesrećnu princezu!
Idem da je oslobodim!
SRCOPUC (peva) Ja sam travka srcopuc!
Kome srce od ljubavi puca nek skuva čaj od srcopuca i nek ga pije našte srca.
Bolje pij čaj od srcopuca nego da se po svetu smucaš!
(Gašo je počeo da se sprema za put.)
PRASAC GRO-GRO.
To je GROzno daleko.
Taj vilenjak je oGROmno strašan.
(Gašo je počeo da obuva čizme.)
PAS
Kuda ćeš? Jesi li zdrAV?
GAŠO
Čim sam ugledao zlatnu vlas…
PAS
Odmah si osetio veliku ljubAV! Koješta.
(Gašo je obuo čizme, skočio i trupnuo njima o tle.)
GAŠO
Čujete li šta kažu čizme? Tup – tup! To znači: put-put!
Zbogom rundove. Čuvaj mi dobro klibu.
PAS
E, baš je tvrdoglAV! AV! AV!
(Tako je Gašo krenuo na daleki put.)
***
GAŠO (peva) U zorin cik pošao sam čak da tražim čardak što stoji tik
uz klanac strm, uz ponor crn.
(Čulo se vučje zavijanje.)
Kad stigoh pred jedan ćuvik, ču se zverski urlik, umuknu ptičji ćurlik,
a konj moj – curik. Al ja rekoh: ček’ imam ja zato lek!
(Stavio je dva prsta u usta i pustio prdoran zvižduk.)
Kad ja zazviždim svaka zver zaždi. U zorin cik krenuo sam čak da tražim čardak što stoji tik
uz klanac strm, uz ponor crn.
(Gašo je došao do jedne močvare.)
ŽABE (pevaju)
Barica, loKVA, zelena aKVA, kva-kva-kva.
PRVA ŽABA
Vreme se KVAri, sprema se velika
KIKIKI…
Strašno ćeš poKIKIKI dobićeš
KI-KI-KI…
Ej, kud si KRE-KRE…
GAŠO
TaKVA i taKVA stvar:
tražim čardak u kome živi opaki vilenjak. Znaš li gde je?
PRVA ŽABA
Ne znam.
GAŠO
Ne budi taKVA. Reci mi.
PRVA ŽABA
Ima među nama jedna učena žaba. Ptaćemo nju.
UČENA ŽABA
Ko to govori na isKVArenom žabljem jeziku?
Kud si krenuo momče?
GAŠO
TaKVA i taKVA stvar:
krenuo sam da tražim čardak šumskog vilenjaka.
UČENA ŽABA Putevi su daleKI. Daleki-KI KI. Bregovi su visoKI. Visoki-KI-KI.
Virevi su duboKI. DuboKI-KI – KI.
U njima žive bauci vrlo opaKI, opaKI-KI-KI.
Vilenjak je opaka KRE-KREatura. Videla sam ga kako iz čista mira hvata kupače za noge i odvlači na dno
vira.
GAŠO
Ali gde živi?
UČENA ŽABA
To ne znam. U vodi živi njegov prijatelj Bukavac, ali gde živi sam vilenjak to ne znam. Pitaj šumske zveri i ptice!
GAŠO
Gle, osa se davi u barici.
ŽABA Skvasila je krila.
GAŠO
Staviću je na list pa će joj se krila osšiti.
Ej, osice, da li zzzzz…naš?
OSA
Kakva osa! Ja sam strašni stršljen!
GAŠO Da li ti zzzz
gde vilenjak žžž?
OSA
Zzzzznam. On živi zzzzbrda-zzzdola!
GAŠO
Gde je to?
OSA
Zu-zu, ni daleko ni bliZU!
GAŠO
Uh, al si mi pomogla!
(Gašo je išao dalje. Odjednom je ugledao gavrana koji se bio uhvatio u zamku.)
***
GAVRAN GRA-GRA!
GAŠO Kakva je to graja?
Gle, gavran se uhvatio u zamku. Oslobodiću gavrana
da mu vrana ne ostane samohrana.
… Ej, zdravo!
GAVRAN
Zdravo. Ja sam gavran Gavro, crn kao gar,
sto godina star.
GAŠO
Ti si stara kvrga! Kako si se uhvatio u zamku?
GAVRAN
Bio sam GRAmziv i nezGRApan. GRAdio sam gnezdo na GRAni
GRAba,
kad vidim komad sira.
Dugo sam obiGRAvao oko njega. Nisam mogao da odolim.
Sjurim se i kljuc… kad nešto me odjenom zGRAbi… GRA-GRA!
Kud GRAbiš tako žurno?
GAŠO
Tražim čarni čardak u kome živi vilnjak.
GAVRAN
Čuo sam za njega. On je veliki GRAbljvac.
On je uGRAbio carsku kći. Car nudi vliku naGRAdu onome ko je oslobodi.
GAŠO
Ja ću je osloboditi.
GAVRAN
Ne iziGRAvaj junaka. Ne iGRAj se glvom.
NaGRAbusićeš! NaGRAisaćeš!
GAŠO
Nezahvalniče!
GAVRAN
Ma kud si navro? Poslušaj što ti kaže Gavro.
Tamo je koliba vračare! Ona će ti pomći da nađeš čarni čardak opakog šuskog vilovnjaka.
GAŠO
Hvala. Zdravo Gavro!
***
(Gašo je ubrzo stigao do vračarine kolbe. Video ju je kako mrndža neke nerzumljive reči.)
VRAČARA Tri, tri, tri…
kad crn bob zri, kad crn vrč vri, pođ bos niz kos vis vrh kog led sja…
Čuj hud huk, čuj mrk muk, čuj dug rik kog šlje siv šut bik
kom jak džin svi rog!
Čuj tih mek zov: dođ, dođ pod crn bor. Bež, bež pod crn dub, dal crn dub dal crn dud.
Pst! Pod njim mrk lik, crn brk, lak san sni.
Trk pod crn grk trn…
GAŠO Šta činiš?
VRAČARA
Činim čini! Gledam budućnost!
GAŠO
Gde su ti karte?
VRAČARA
Drugi gataju pomoću karata, boba, ra-
stopljenog olova…
Ja proričem pomoću reči od tri slova…
GAŠO
Zašto baš od tri?
VRAČARA
Jer je tri početak i kraj. Kad vatra sagori u vatri ostane broj tri!
Zato su reči od tri slova čarobne reči. U njima se kriju sve tajne.
GAŠO
Znači pomoću njih je moguće otkriti i tajne čarobnjaka i vilenjaka?
VRAČARA
Svi vešci i veštice, sve vile i vilovnjaci obavezali su se na Vrhovnom Vrzinom Kolu da će odgonetke svih svojih tajni i mađija poveriti rečima od tri slova.
Ako strpljivo premećeš takve reči one će ti ispričati sve što te zanima…
Ja već tri godine slažem i premećem rči od tri slova da otkrijem gde se krije jedna vila…
GAŠO
Reci mi šta vide tvoje reči na mom putu.
VRAČARA
Tri, tri, tri…
Crn bob zri, crn vrč vri…
Pst! Ćut! Dug, dug put! Njim gre jak
muž, mrk Srb kom bes vri.
GAŠO
To sam ja!
VRAČARA
… Gle: lep lik, car joj rod, (dal car dal pop?) šlje tih zov…
GAŠO
Pogodila si! To je carska kći koju je oteo šumski vilenjak.
Da li bi mi pomogla da nađem njegov čardak?
Dugo ga već tražim, ali nigde ga nema.
VRAČARA
Možeš ga tako tražiti večno i nećeš ga naći jer njega kriju mađije. Možda si sto puta prošao pored njega ali ga nisi video.
GAŠO
Priupitaj čarobne reči da li su ga one videle.
VRAČARA
Dam-daš!
GAŠO (daje joj dve pare)
Ovo je sve što imam.
VRAČARA Primam… Tri, tri, tri…
Kuj dug mač, šij mrk gunj, jer crn grk trn zri!
Mrk brz konj (ljut soj), dug siv put, čas lak kas, čas brz trk…
Gle: siv suv panj vrh kog sur ćuk bdi. Trk pod mrk grm gde sit lenj vuk log mek svi!
Put, put… Gle: krnj zub. The, tja. Mrk brz konj (kom daj zob) zna put, zna cilj: tih gaj što sinj san sni, gde mek mrk muk zri…
Čuj crn huj, čuj ljut zuj, čuj hud huk, čuj crn roj, čuj zli hor:
»Hej, hoj, kud, kud? Crn grk trn zri, vir bez dna vri!«
Bac krnj zub, bež pod crn bor vrh kog pev lak tka crn kos
što zna put, zna cilj: crn vrh, siv vis gde zli mag dom svi!
GAŠO
Vilenjakov čardak je znači na vrhu nkog brda?
VRAČARA
Tako je.
GAŠO
To svi znaju. Vile i vilenjaci najradije borave na vrhovima brda i bregova.
VRAČARA
Rekla sam ti što su mi čarobne reči rkle. Pokušaj i sam.
Slaži strpljivo čarobne reči od tri slova i one će se, pre ili kasnije, složiti u ogonetku…
GAŠO
Pokušaću!
(Gašo je nastavio put.)
***
GAŠO (peva)
Ja sam junak od staroga kova, ja imam konja mrkova…
I imam u torbaku
sve što je potrebno junaku: dve-tri jabuke
i nešto preobuke.
Ja sam junak od staroga kova ja imam konja mrkova…
(Odjednom je začuo kako mu se neko smeje i rugajući ponavlja njegovu psmu.)
RUGA
»Ja sam junak od staroga kova, ja imam konja mrkova.«
GAŠO
Šta se sklanja iza panja? Šta se šunja iza žbunja? Šta se tamo kerebeči?
Ko se čeči i zevzeči?
Šta se ceri i keseri? Ko se to ači i šegači?
Ko mi se ruga
iz jarkova i jaruga?
RUGA (kao odjek)
Ja – Ruga!
(Pred Gaša je izašla Ruga.)
RUGA
Ti si junak od starog kova što ima konja mrkova?
… A gde ti je konj?
GAŠO
Ah, to je samo pesma koja mi se sviđa!
RUGA
Hej, junače, zastani malo.
Kud si zakalo?
GAŠO
Tražim čarni čardak u kome živi vilnjak. Znaš li gde je to?
RUGA
Kako da ne. On živi u Tamoamovcu.
GAŠO
Tamoamovac! Nikad čuo. Ima li u blizni neko veće mesto?
RUGA
Ima. Nigdinci.
GAŠO
Tamoamovac blizu Nigdinaca.
(Lutao je tražeći Tamoamovac kod Nidinaca i ponovo sreo prerušenu Rugu.)
RUGA
Kuda momak?
GAŠO
Tražim Tamoamovac kod Nigdinaca.
RUGA
Nikad nisam čula za takva mesta. A šta ćeš tamo?
GAŠO
Tražim crni vrh na kom se nalazi čarni čardak u kome živi vilenjak.
RUGA
Pomoći ću ti. Vidim da si dobrica i pštenjak. Vilenjak živi eno onde, na vrhu onog brda. Zove se Ondeško.
(Gašo je klancao prema mestu koje mu je pokazala. Tamo ga je opet dočekala prerušena Ruga.)
GAŠO
Dobar dan. Da li ovde živi ONDEŠKO?
RUGA
Ne. Ovde živi Ovdeško.
GAŠO
Mora da je neka greška. Znači ovde nma Ondeška?
RUGA
Ti tražiš Ondeška, mog dobrog znanca? On živi onde, na onom brdu, sa one strne klanca.
GAŠO
Idem donde.
(Ponovo je klancao do suprotnog brda. Opet ga je dočekala prerušena Ruga.)
GAŠO
O, Ondeško!
RUGA
Šta bi ovde radio Ondeško? Ovde živi Ovdeško, a Ondeško,
Ondeško živi eno onde.
(Gašo je ponovo krenuo do suprotnog brda.)
GAŠO
Da li TU živi Ondeško?
RUGA
Ondeško? TU? Ondeško živi onde. Tu živi Tutilo.
GAŠO
Sve mi se već smutilo. Od breška do breška, od jutra do mraka,
od sutreška do sutreška, od Ovdeška do Ondeška, od Ondeška do Tutila, nigde nema vilenjaka, nigde nema Čudila!
To mi se Ruga narugala!
***
(Gašo je išao dalje kroz šumu. Sreo je jednu staricu.)
GAŠO
Dobar dan bako.
GVOZDENZUBA
Dobar dan, hrano moja.
GAŠO
Neka dobra starica. Podseća me na moju staramajku. Ona je govorila tako »hrano moja«.
GVOZDENZUBA
Priđi bliže, hrano moja.
(Kad je Gašo prišao pokušala je da ga zakači svojim štapom i zgrabi. Gašo se oteo.)
GAŠO
Neki ćaknut bakut!
GVOZDENZUBA
Dobro došo, golube, kod babe Gvozdezube!
(Pojurila ga je iskezivši zube. Dograbila bi ga da se Gašo nije hitro uzverao uz jedno drvo.)
GAŠO
Dobro je.
GVOZDENZUBA
Dobro je.
GAŠO
Sad sam na sigurnom mestu.
GVOZDENZUBA
Sad mi je na sigurnom mestu.
GAŠO
Da sam bežao dalje sigurno bi me ovko umornog uhvatila.
GVOZDENZUBA
Da je bežao dalje sigurno bi mi ovako staroj pobegao.
GAŠO
Bolje nego da me je uhvatila.
GVOZDENZUBA
Bolje je nego da mi je pobegao.
GAŠO
Na sigurnom sam mestu dok nešto ne smislim.
GVOZDENZUBA
Na sigurnom mi je mestu dok nešto ne smislim.
GAŠO
Dotle mi ne može ništa.
GVOZDENZUBA
Dotle on ne može ništa.
GAŠO
Može samo da obilazi oko drveta i to je sve.
GVOZDENZUBA
Može samo da sedi na drvetu i to je sve.
GAŠO
Idi traži neku drugu hranu. Bolje vrbac u ruci nego golub na grani.
GVOZDENZUBA
Golub sa grane može da odleti, ali ti nemaš kud.
GAŠO
Samo ti čekaj.
GVOZDENZUBA
Samo ti sedi.
GAŠO
Ja imam vremena koliko hoćeš.
GVOZDENZUBA
Ja imam vremena koliko ti volja.
GAŠO
Ogladniće i moraće da ode.
GVOZDENZUBA
Ogladniće i moraće da siđe.
GAŠO
Ja uopšte nisam gladan.
GVOZDENZUBA
Ni ja uopšte nisam gladna.
GAŠO
U stvari, čim je pomenula glad već sam ogladnio.
GVOZDENZUBA
U stvari, čim je pomenuo glad postala sam još gladnija.
GAŠO
Sačekaću da zaspi pa ću se izvući.
GVOZDENZUBA
Sačekaću da zaspi pa će mi sam pasti u zube.
GAŠO (zeva)
Meni se uopšte ne spava.
GVOZDENZUBA (zeva) Meni se uopšte ne spava.
GAŠO
U stvari, čim je pomenula san meni se prispavalo.
GVOZDENZUBA
U stvari, čim je pomenuo san meni se prispavalo.
GAŠO (peva)
Spavaj, spavaj Gvozdenzubo.
GVOZDENZUBA
Spavaj, knjavaj, čmavaj, hrano moja!
GAŠO
Pokušaću da je začaram čarobnim rčima od tri slova.
… Tri, tri, tri… noć, luč sja; peć, ćup vri; vir, pun koš; vrt, dud zri…
GVOZDENZUBA
Šta veliš, hrano moja?… San ga hvata, već mrndža u snu…
GAŠO
Čuj tih zuj, čuj dug huj, čuj mek jek; sij crn luk, sij siv bob, sij žut lan… Krnj crn srp žnje žut lan, sed ded tka sur gunj, kći tka mrk džak jer raž zri… Crn bos đak sve zna; jak muž, mrk lik, sve sme… Drž crn krnj vrč, pij grk sok, pij, pij, dal kap dal srk…
Pst! Zaspala je. Možda su reči od tri slva zaista čarobne, a možda je zaspala od njine jednoličnosti.
(Gašo je oprezno sišao s drveta i krenuo dalje.)
***
(Za to vreme u vilenjakovom čardaku princeza je plela džemper svom budćem neznanom spasiocu i pevala. Ušao je Vilenjak.)
VILENJAK
Ko je najtreći? U oči me gledaj! Ne treći! Kaži ko je najtreći?
PRINCEZA Ti gospodaru,
ti si najveći, ti si najtreći.
VILENJAK U vrzinom kolu u Jelen-dolu
dobio sam titulu najtrećeg!
To je najveće vilenjačko zvanje!
Još samo da dobijem tvoj pristanak.
PRINCEZA
Ne, ne, ne!
VILENJAK
Ispuniću ti sve želje, ako budeš moja nvesta. Želiš li najlepše cveće koje cveta tamo na planinskim livadama?
»Najlepše gorsko cveće, što tamo tamje neka ovde ovduje.«
(Cveće se odjednom stvorilo pred pricezom.)
Želiš li najlepše biserje iz mora? »Najleše biserje, što u moru moruje neka ovde ovduje.«
(Biserje se stvorilo pred princezom, ali ona jedva da ga je i pogledala.)
Možda ti se ne sviđa moj čardak? Poželi najlepši dvorac koji igde postoji i odmah ću ga dobaviti. »Nek najlepši dvorac što negde negduje…«
PRINCEZA (prekine ga)
Ništa mi ne treba od tebe, čudilo!
VILENJAK
Sve što na zemlji zemljuje, sve što u vodi voduje,
sve što u šumi šumuje,
sve, sve mogu da ti dobavim. Ja na vrhu vrhujem.
Ja sam najveći, ja sam najtreći!
PRINCEZA
Zar nema viteza, zar nema junaka da pobedi mađije i oslobodi me od
vilenjaka?
(Odjednom se čula lupa na vratima čardaka.)
VILENJAK
Bauk iz Baruštine i Bukavac sa Bukulje iliti Vodeni bik.
Dobro mi došli. Upoznaj moje prijatelje.
BAUK (predstavlja se princezi)
Tamo gde se ne čuje kukurikanje petla,
ni zvono, ni lavež ni mauk tamo, obaška od sveta obitavam ja, strašni Bauk. Krijem se u duplje i račve bukava i vrba.
I imam strašan glas BAŠ kao iz Bačve: Ba!
U gluvo doBA,
kad izbije dvanaesti sat putem između kuća začuje se moj BAT.
Celu noć BAzam,
BAučke BAuljam.
BEčim se i BEkeljim,
BAjno se zaBAvljam.
Baš kad se svi razBAškare u toplini soBE
BAnem u nedoBA
i viknem im BA ili BE!
Zalud kukuriče kokot,
ne pomažu ti brava i lokot,
stići ću do teBE ja i viknuću ti BA!
Volim da BAnem među stvorenja slaBA
i da im viknem BA!
BUKAVAC (predstavlja se princezi)
Vodopadi, BUkovi,
BUnari, virovi, rečni rukavci, to su uglavnom mesta
gde živimo mi bukavci.
Moj dvorac je na BUkulji, na dnu jednog vira!
Ja sam strah i trepet drvoseča i pastira!
Na glavi dva roga za ukras i za borBU!
A glas mi je ko iz BUnara: BU! BU! BU!
PRINCEZA Na dvoru mog oca
imamo tri učena mislioca. Oni kažu
Bukavci i Bauci ne postoje.
BUKAVAC
Oni su BU – BU – BUdale!
BAUK
Slušao sam kako neki ljudi (meni inače simpatični i dragi) kažu: Bauk ne postoji,
on postoji samo koBAjagi.
Al ne znam šta misle učene glave te,
kad im put preprečim, kad oči izbečim
i viknem BA ili BE!
Iz ovoga možete izvući nauk da li postoji ili ne postoji Bauk.
VILENJAK
Kako vam se sviđa moja izabranica?
BUKAVAC
Lepa je kao BUlka.
BAUK
BAjna lepota, kao iz BAjke.
BUKAVAC
Vreme ti je za ženidBU.
BAUK
Hoće li skoro svadBA?
BUKAVAC
Priredićemo veliku gozBU.
PRINCEZA
Nikad, nikad, nikad.
VILENJAK Ja joj ugađam,
ispunjavam joj sve želje, al ona još uvek odgađa naše svadbeno veselje.
BAUK
Daj joj da radi poslove gruBE. pa će je proći buBE!
VILENJAK Baštu okopaj, žito žanji,
to će drskost da ti smanji. Trli lan, ovce šišaj
to će ponos da ti stiša. Vunu predi, kuću pometi to će da te opameti.
PRINCEZA
Najgrublje poslove daje mi čudilo ne bi li me prinudilo
da se udam za nj.
Zar nema viteza, zar nema junaka da pobedi mađije i oslobodi me
vilenjaka!
***
(Gašo je išao kroz šumu slažući čarobne reči ne bi li otkrio tajnu vilenjakovog čardaka.)
GAŠO
Crn vrh, siv vis, put zna sur ris…
Crn tih vrt gde crn dud zri, pod njim
crn sto, pod njim crn kus pas…
Suv rit gde spi crn bik sit, crn bik šut
zna put…
… Ne ide, pa ne ide…
U rečima od tri slova
krije se odgonetka mađije.
Budi strpljiv – pronađi je!
… Čuj ovo: Čuj mrk mek muk, čuj hud huk, čuj lenj zuj, čuj dug huj… huj!
(Na te reči oglasio se vetar.)
VETAR
Hu… Huuuuuu…
GAŠO Možda vetar zna?
… Hej vetre, kako da nađem začarani čardak?
VETAR
Traži malo na vrhuuu, malo na dnuuu…
GAŠO
Na vrhu brda – koliba…
na dnu reke – pesak…
ne ide…
VETAR Ne tako.
Traži na dnuuu onoga što je na vrhuu i na vrhuuu onoga što je na dnuuu…
GAŠO
Uh, ala je to zapetljano…
Na vrhuu… na vrhu… (pogleda)
na vrhu brda – magla…
na dnu magle – proplanak…
na dnu proplanka – bunar
(ugleda bunar) na dnu bunara…
na dnu bunara je skrivena tajna! Sići ću u bunar! (silazi, vraća se)
… Šta je na dnu bunara kad tamo nema ničega?
VETAR
Sačekaj da se voda smiri pa pogledaj mlo bolje!
GAŠO
Zaista. Na dnu bunara ogleda se hrast!
(Pogleda na hrast.)
A na vrhu hrasta je gnezdo, na dnu gnezda je sigurno jaje, u tom jajetu je tajna!
(Gašo se popeo, uzeo je jaje iz gnezda, ali se nije mnogo obradovao.)
Na vrhu jajeta piše:
»Traži malo iznad, malo ispod!« Znači, opet ispočetka!
Iznad zemlje oblaci ispod oblaka planina…
Iznad planine – drvo
… Ispod drveta – izvor iznad izvora – česma…
A na česmi piše:
»Traži malo na početku, malo na kraju«. Opet sam na početku početka. Šta je na početku?
VETAR
Na početku traženja – ni manje ni više nego ceo svet…
GAŠO
Na kraju sveta… šta je na kraju sveta?
Na kraju sveta – tamni vilajet!
Na početku tamnog vilajeta – pećina…
Na kraju pećine – livada…
na početku livade – puteljak…
na kraju puteljka – pustara…
na početku pustare – potočić…
na kraju potočića – jezerce…
Na početku jezerceta – koliba…
Na kraju kolibe – polica
na početku police – knjiga
na kraju knjige piše:
»Na planini Rtanj
čuju se svirka i tutanj…
… Kad pređeš tri izvora,
tri raskršća, tri mravinjaka,
stići ćeš do čardaka
opakog šumskog vilenjaka!
Na najvišem vrhu
videćeš tri jasena…
Kraj njih čardak – opsena…«
(Magla se razišla i ukazao se vilenjakov čardak.)
GAŠO
Ehehej!
Ima li ovden ikog?
ODJEK
Nikog… nikog… nikog…
(Gašo je zviznuo, zvižduk se triput pnovio… Gašo je udario tri puta u vrata.)
GAŠO (za sebe)
Mora biti tu.
Eno, tu su tri jasena…
(Izašla je princeza.)
PRINCEZA Viteže, ovde je sve na tri.
Pred čardakom tri čokota, na kapiji tri lokota.
Svi su predmeti tajni znaci: tri kovčega, tri krčaga, trokraki svećnjaci.
Tri škrinje, tri dunje, sve na tri, nigde par. Pored vatre – tronožac na kom sedi gospodar.
GAŠO
Došao sam da vas oslobodim, lepojko!
PRINCEZA Spasioče moj, ah, ah, ah!
Vrlo nesrećna beh, samo suze lih, ništa ne jeh,
ništa ne pih! I stalno snih:
da se negde neko momče rešilo, usudilo
da krene na put i pobedi čudilo!
GAŠO (za se)
Pazi kako govoriš sa princezom!
… Čim čuh
za sudbu vam zlu, po prirodi tih,
od besa uzavrih!
I istog časa
na put sam zakalo, iako mi rekoše:
»Gde ti da se nosiš sa tom alom!«
Mnoge opasnosti sreh, al ja ih prezrh
i stupah smelo
u slavu il glavoskrh!
PRINCEZA Najgrublje poslove davalo mi je čudilo, ne bi li me prinudilo da se udam za nj!
Patos prah, kuću meh, ćilime tkah, kudelju preh. Ja nežna princeza
od posla se satrh, po ceo dan rintah
kolena i laktove odrh!
U daljinu gleh, pozive neme slah, al nikog ne beše
i ja očajavati stah, ah, ah, ah!
GAŠO
Žurih kolko mogoh…
U postelji ne spah, za sto ne seh, divlje voće brah, pa ga jeh.
Uz brda se peh, niz jaruge suljah, sav se ubih, sve kosti nažuljah. Sav se satrh da nađem ovaj vrh!
Odelo razdrh, kožu odrh, dok u tajnu ne prodrh!
PRINCEZA Iako umorna beh (po ceo dan ne seh)
noću ti džemper pleh.
(Pružila mu je džemper. U tom času zčulo se neko hujanje. Ušao je vilenjak.)
VILENJAK
Ah… Umoran se vraćam iz lova. Ovde je neki čova.
Šta traži čovek smrtan na planini Rtanj?
PRINCEZA
To mi je rođak.
Došao je da me vidi.
VILENJAK Nije došao da te vidi nego da te vodi.
(Gašu) … Već mesec dana nisam pojeo nijednog iksana.
… Šta tražiš tu, pitam te!
GAŠO
A ja tebe pitam zašto si oteo carsku kćer?
VILENJAK
Učinio sam to prosto zato da vidim šta ćeš ti reći na to! Ha, ha, ha.
Zašto si došao, govori!
GAŠO (uplašen, izgovara se)
Ja nisam hteo
al su čizme zapele, moje čizme stare, sasvim izlapele.
VILENJAK Šta mi tu vantrzaš? Još se tu svrzaš?
Izgubi se u vidu lastinog repa pre nego što te ščepam.
Ja sam vilenjak, ja sam jakota, sad ću, sad ću da te smotam! Gledaj ove strašne šape,
šape što će da te šćape. Pomisli šta će da te snađe, kad te zgrampe ove kandže. Savetujem ti: beži
pre nego što okice iskovrežim!
GAŠO
To je sve što ti znaš, na galamu, na snagaš. Ko ne misli mislilom, taj se sili silom.
VILENJAK
Hoćeš da kažeš da mi glava služi samo
kao kosin podmetač, kao ušni pridržač kao nosni podupirač?
Videćemo ko je veći pametnjaković! Ako tačno odgovoriš
možeš princezu da vodiš kuda ti drago.
GAŠO
Pitaj!
VILENJAK Pogledaj ova dva zlatnika, sad ću ih sakriti.
Koji mi je u desnoj ruci? manji ili veći?
PTICA
Ći… ći…
GAŠO
Veći.
VILENJAK
Još jednom, video si kad sam sakrio. Koji mi je sad u desnoj ruci? Manji ili veći?
KONJ
Nji… nji.
GAŠO
Manji.
VILENJAK To si znao,
sigurno si se raspitao. Evo nove pitalice.
Gde se nalazi Vrzino Kolo, gde se sastajemo mi
vilenjaci?
Je li daleko, ili blizu?
OSA
Zu… zu…
GAŠO
Blizu.
VILENJAK
Jeste. Tu na planini Rtanj
po ceo dan se čuju svirka i tutanj.
A gde je, na jugu ili na severu planine? Šiš – promašiš! Na severu ili jugu?
GOLUB
Gu… gu…
GAŠO
Na jugu.
VILENJAK I to si pogodio.
A gde tačno? U dolu ili na vrhu planine?
VETAR
Huuuu…
GAŠO
Na vrhu.
VILENJAK
Tačno je. Vrhovi brda i planina su omljena mesta gde borave vile i vilenjaci. Kaži mi još kakav ples mi vilenjaci više volimo:
spor (zaigra sporo) ili brz? (zaigra brzo)
OSA
Zzzz… zzzz
GAŠO
Brz.
VILENJAK Tako je.
volim da igram brzo volim da igram poskočki!
… On sve zna.
Kako da mu doskočim?
… Još samo jedan zadatak.
(Odveo je princezu u drugu odaju. Uskoro se vratio sa pet istih zlatokosih devojaka.)
Jedna od njih je prava, ostale su delo mađije. Ako želiš princezu
– pronađi je!
(Gašo je išao od jedne do druge pokšavajući da prepozna princezu. Svaka od njih je pokušavala da ga ubedi da je ona prava. Sve su govorile iste reči.)
»Odgonetka ova nije teška jer
sve su druge – svrake a ja carska kćer!«
(Gašo je po drugi put prolazio ispred devojaka – kada se zaustavio ispred druge zdesna oglasila se ptica.)
PTICA
Ćiju-ći, to je carska kći!
GAŠO (ptici)
Hvala na pomoći.
… To je carska kći!
… Dosta mi je glupih zagonetki.
(princezi) Idemo!
(Gašo i princeza su krenuli, ostavljajući pobeđenog i zbunjenog vilenjaka.)
***
(U vilenjakov čardak ušla je stara Gvzdenzuba.)
VILENJAK
Šta tražiš ovde matora veštice?
GVOZDENZUBA
Svi se ophode grubo sa jadnom starom Gvozdenzubom!
Gospodaru Vrzinog Kola prevario te je onaj selski lola. Cela šuma o tome bruji…
VILENJAK
Kako me je prevario?
GVOZDENZUBA On zna nemušti jezik: šumske zveri, žabe i ptice pomogle su mu da odgovori na sve tvoje pitalice!
VILENJAK
Prijatelju Bauče iz Baruštine! Prijatelju Bukavče s Bukulje!
BAUK
BA! BAnuo sam!
BUKAVAC
BU! Tu sam BUrazeru!
VILENJAK
Za njima! Za njima!
BAUK
Mnogo volim jurnjavu.
BUKAVAC
Biće uzBUdljivo.
***
(Gašo i princeza su žurili da što pre npuste vilenjakov vilajet. Odjednom se na grani oglasila ptica.)
PTICA Ći! Ći! Ći! Potera stižuĆI!
GAVRAN
GRA – GRA!
Sakrijte se brzo u granje.
(Gašo i princeza su se brzo sakrili. Bauk i Bukavac su prošli pored njinog sklonšta i nisu ih primetili. Gašo i princeza su krenuli u suprotnom pravcu. Ali, Vlenjak, Bauk i Bukavac su im uskoro opet bili na tragu.)
GAŠO
Evo ih opet!
Gde da se sakrijemo?
PRINCEZA
Šuma je daleko…
GAŠO
Tu je pećina. Sakrićemo se unutra!
(Ušli su u pećinu. Doskora je stigla potra. Išli su pravo prema pećini. Izgledalo je da će ih za koji čas otkriti.)
BAUK
Tu su negde!
VILENJAK Stanite.
Sve nam je badava, jer on zna nemušti.
Razume o čemu pričaju vetar i trava, o čemu lišće šušti.
On je u dosluhu sa šumskim zverima i pticama.
BAUK
Znači, oni mu sve javljaju, tako da mi zalud klancamo.
VILENJAK
Čudna mi čuda, nemušti jezik. I tome ćemo doskočiti!
Ja sam više pozaboravljao nego što će on ikad naučiti.
Nemušti jezik je prost ko pasulj. Pećino, mogu li nešto da te pitam?
»PEĆINA«
Pitaj!
(Umesto pećine odgovorio je Gašo.)
VILENJAK
Kud su otišli Gašo i carska kći?
»PEĆINA«
Nisam ih videla, ali pitaću sovu…
»SOVA« (u stvari princeza)
Videla sam ih pre pola časa. Otišli su savršeno levo.
Ako požurite ne mogu vam uteći.
VILENJAK
Kako govorim nemušti, a?
(Vilenjak i družina krenuli su levo. Gašo i princeza izašli su iz pećine i krenuli desno.)
***
(Vilenjak i njegovi prijatelji već su bili umorni od uzaludne potere.)
BAUK
Uh, jedva BAuljam.
BUKAVAC
Ja sam umoran i zBUnjen.
VILENJAK
Nećemo ih više goniti.
Sačekaćemo ih u zasedi.
BUKAVAC
Mnogo volim zasede i BUsije. Uh što je uzBUdljivo! Sakriću se za neki žBUn, skočiću i viknuti: BU!
VILENJAK
Imam bolji plan. Pretvoriću se u glad.
BUKAVAC
A ja ću se pretvoriti u livadu zelenu.
BAUK
A ja ću se u livadi pretvoriti u jabuku u punom rodu.
VILENJAK
Ogladniće…
BUKAVAC
Ugedaće jabuke rumene na grani…
BAUK
… Ubraće ih…
VILENJAK
… i od prvog ugriza pašće otrovani…
(Rečeno – učinjeno. Gašo i princeza su bežali… Odjednom princeza je osetila neutoljivu glad.)
PRINCEZA
Osećam strašnu glad… Vrtoglavica me hvata koliko sam gladna.
GAŠO
I ja sam gladan, ali ja bolje podnosim.
PRINCEZA
Eno jabuke u punom rodu.
(Ubrala je jednu.)
GAŠO
Čekaj. Nekako su mi previše rumene.
PRINCEZA
Umreću od gladi.
GAŠO
Čekaj, čujem glasove trava jedva čujne!
TRAVE
Ne jedite te jabuke rumene i rujne. Smrt pokosi
onog ko te jabuke okusi!
GAŠO (baci jabuku)
Bežimo!
VILENJAK
Imam novi plan. Pretvoriću se u vruć dan!
BUKAVAC
A ja ću se pretvoriti u jezero!
BAUK
A ja ću se pretvoriti u strašnu aždaju.
VILENJAK
Ožedniće…
BUKAVAC
Videće jezero i nagnuće se da piju…
BAUK
A ja ću ih cap – zgrabiti za vrat!
(Rečeno – učinjeno. Odjednom je postalo nesnošljivo vruće.)
GAŠO
Uh, ala je vrućina.
PRINCEZA
Umreću od žeđi.
GAŠO
Pogledaj jezero!
(Potrčali su prema jezeru.)
KONJ
Tu mi je nešto sumNJIvo.
VETAR
HUUU. To jezero krije strašnu aždhuuuuu…
GAŠO
Hvala ti, vetre, što si nas opomenuo i malo si nas osvežio.
VILENJAK
Sad ću se pretvoriti u studeni mraz!
BUKAVAC
A ja ću se pretvoriti u toplu kolibu…
BAUK
A ja ću se pretvoriti u katanac.
VILENJAK
Od mraza će ih obuzeti cvokot.
BUKAVAC
Ući će u kolibu…
BAUK
A na vratima će škljocnuti katanac – lokot.
(Rečeno – učinjeno. Gašo i princeza ojednom su osetili strašnu hladnoću.)
PRINCEZA Uh, al je hladno! Gle, tamo vidim kolibu brvnaru
iznad koje se vije dim…
GAŠO Ima li koga?
(Iz kolibe se čulo: BU, BU, BU…)
PRINCEZA Šta se to čuje?
BUKAVAC
To unutra u brvnari vatra BUbnja u peći BUbnjari…
PRINCEZA
To je Bukavac. Bežimo.
(Bežali su što su brže mogli… Odjednom Gašo se zaustavi.)
GAŠO
Dosta mi je bežanja.
KONJ I meni. Borićemo se. Il će oni nas,
il ćemo mi NJIh. NJI-NJI-NJI.
(Gašo je zviznuo. Odjek je ponovio njgov zvižduk. Vilenjak, Bauk i Bukavac bez sumnje su ga čuli.)
GAŠO
Ej, Čudilo, evo nas!
Dosta mi je bežanja.
VILENJAK
Veliš dosta ti je bežanja? Moram da te pohvalim zbog junačkog držanja! Hahahahahahaha!
BUKAVAC Želiš li borBU? Dža ili BU!
To će biti uzBUdljivo.
(Iz šume je prvi izašao Bauk.)
BAUK
Evo me, krećem na teBE!
Njuška mi je gruBA. Čeljust puna zuBA. U pogledu zloBA.
Baš sam prava spodoBA! BA!
GAŠO
Strašilo,
nisi nas uplašilo!
KONJ NJI NJI NJI
Ne bojimo se šupljih pretnji.
GAŠO
Sklanjaj se s puta.
BAUK IzBEčiću oči, iskeziću zuBE! Kako ćeš proći? Gukni goluBE!
GAŠO
Strašilo, sad si prekardašilo! Sad ću ti pokazati.
KONJ
NJI NJI NJI!
Raspali ga po labrnji.
(Bauk je pobegao.)
BUKAVAC
Nastupa BUkavac s BUkulje nastupa strašni Vodeni Bik.
GAŠO
Nastupam i ja!
BUKAVAC Srljaš u čistu propast.
Ja sam neman, ja sam napast! Napast vrlo napasna.
Čeka te smrt naprasna.
GAŠO
Ni ti nas, strašilo, nisi uplašilo.
BUKAVAC
Ja sam zBUnjen!
(Bukavac je pobegao… Iz šume je tada krenuo Vilenjak.)
VILENJAK
Sad krećem ja.
Zubi pevaju škljoc-škljoc, čeljust čini kez-kez, kandže-pandže greb-greb, ruke-šape stez-stez. Osećaš li srcozeb, podilazi l te kožojez
kada vidiš zubokez
i pomisliš na šapostez? Osećaš li kožojez, osećaš li srcozeb,
kad pomisliš na šapošćap, kad pomisliš na kandžogreb?
GAŠO Čudilo, čudilo uzalud si se trudilo!
VILENJAK
Još si tu!
Sad ću te začarati!
GAŠO
Ja ću se odčarati.
VILENJAK
Paučinom ću te vezati!
GAŠO
Ja ću se razvezati.
VILENJAK
Hm.
GAŠO
Hm.
VILENJAK
U zamku ću te uloviti.
GAŠO
Ja ću se odloviti.
VILENJAK
Zubima ću te pojesti.
GAŠO
Ja ću se odjesti.
VILENJAK
U viru ću te utopiti.
GAŠO
Ja ću se odtopiti.
VILENJAK
U guduru ću te gurnuti
i namrtvo ćeš se istumbati.
GAŠO
Ja ću se rastumbati.
VILENJAK Zatvoriću te u vrč s vodom, pa ću te mućkati, mućkati.
GAŠO
Ja ću se razmućkati.
VILENJAK
Nesrećni slučaj ću ti udesiti.
GAŠO
Ja ću ga razdesiti.
VILENJAK
Ja ću te prokleti.
GAŠO
Ja ću se otkleti.
VILENJAK
Hm.
GAŠO
Hm.
VILENJAK
Znači, tako.
GAŠO
Znači-tako.
VILENJAK
U kamen ću te skameniti.
GAŠO
Ja ću se raskameniti.
VILENJAK
Pretvoriću te u lisicu.
GAŠO
Ja ću se razlisičiti.
VILENJAK
Pretvoriću te u panj!
GAŠO
Ja ću se raspanjiti.
VILENJAK (za sebe) Njega ne možeš zapanjiti.
Sad ću primeniti tajne mađije…
Tamna noć.
GAŠO
Noćna tama.
VILENJAK
Mračna noć.
GAŠO
Noćni mrak.
VILENJAK
Mračna tama.
GAŠO
Tamni mrak.
VILENJAK
Crna noć.
GAŠO
Noćno crnilo.
VILENJAK
Tamna tama.
GAŠO
Mračni mrak.
VILENJAK
On zna utuk na sve mađije!
GAŠO
Ej čudilo, čudilo, uzalud si se trudilo, nisi mi naudilo!
VILENJAK
Dosad sam ti samo pretio ne bih li te opametio. Sad ću ti pokazati.
GAŠO
Uzmi neku močugu ili toljagu pa da okušamo snagu!
(Gašo je dograbio neku močugu.)
VILENJAK Samo se ti posluži.
Ja ću od oružja uzeti samo ovu slamku!
GAŠO
Da opet ne spremaš neku zamku?
KONJ NJI NJI NJI,
on mi je vrlo sumNJIv.
GAŠO
Tu se neka smicalica krije.
VILENJAK
Uzeo sam slamku da ti pokažem
da mi protiv tebe nikakvo oružje potreno nije.
KONJ
Videćemo ko će izvući taNJI kraj.
VILENJAK Viteže od toljage, raspali iz sve snage!
GAVRAN NaGRAbusićeš, naGRAisaćeš!
ŽABE Udri KREaturu!
GAVRAN
Raspali ga GRAnom.
ZGRAbi ga, zGRAbi ga!
KONJ
NJI – NJI – NJI, raspali ga po labrNJI!
(Gašo je krenuo u napad vitlajući toljagom. Međutim, Vilenjak je odbio slamkom strašni udarac Gašove toljage i zadao mu udarac od koga se Gašo triput prevrnuo.)
KONJ Šta bi?
GAŠO
Tako me je odalamio vražjom slamkom
da ne znam da li sam ovde ili tamo!
(Gašo je ponovo krenuo u napad. Vilenjak je slamkom dočekao udarac toljage i razbio je na pola.)
VILENJAK
Predaj se!
GAŠO (ustaje)
Ja se ne predajem.
(zapeva)
»Ja sam junak od starog kova, ja imam konja mrkova.«
VILENJAK
Nemoj molim te tako lepo!
GAŠO (peva)
»Ja sam junak od staroga kova, ja imam konja mrkova.«
VILENJAK Skroz pogrešno!
Nemaš ni malo muzičkog dara. Tvoja mi pesma uši para.
GAŠO
Ne sviđa ti se moje pevanje!
Umem ja i da sviram.
(Iz pasa je izvukao dvojnice.)
VILENJAK
Samo mi je to nedostajalo!
(Gašo je počeo da ćurliče i dunduliče u dvojnice.)
VILENJAK Prestani, molim te! Jer ti si, zaista, potpuni antisluhista.
GAŠO Reci kako želiš.
Umem ja da sviram i deblje i tanje.
(svira)
VILENJAK (sve pometeniji)
Prekrati to grozno ćurlikanje.
GAŠO
Meni se moja svirka sviđa.
VILENJAK Svakom je antisluhisti
sopstvena svirka milozvučna. A kako je onom koji ga sluša – možeš misliti!
GAŠO Čuj sad ovo!
(Vilenjak je bio potpuno izgubljen. Legao je na zemlju i pokušao da se zaštiti rukama od Gašove svirke.)
VILENJAK
Predajem se! Samo prekini.
GAŠO
Šta mu bi? On je zaista u lošem stanju.
VILENJAK Šta mi bi?
Tebe to, kobojagi, čudi.
Zar ne znaš da nama vilinskim bićima samo loša muzika može da naudi?
(Došla je Gvozdenzuba.)
GVOZDENZUBA Svirka neskladna, gruba,
pastirskih svirala i svinjarskih truba svakog dana rani po jedno vilinsko
stvorenje. Ako se tako nastavi – preti nam
istrebljenje.
VILENJAK Uništio si me, brajko, tom užasnom svirajkom!
Još čujem tu groznu svirku.
GVOZDENZUBA Dugo se neće oporaviti od tvoje tarlabuke!
Mi u Vrzinom Kolu
navikli smo samo na skladne zvuke.
VILENJAK
Svi igrači Vrzinog Kola oni što na zemlji zemljuju,
oni što u vodi voduju, neka ovde ovduju.
(Pojavili su se oprezno Ruga, Bauk, Bukavac i još neka druga vilinska stvorenja.)
VILENJAK
Ja, Najtreći Vilinkralj, obaveštavam svoje podanike: još danas napuštamo ovaj kraj!
Što dalje od ljudi i njine grozne svirke.
(Otišli su.)
GAŠO
Princezo, pobedili smo.
PRINCEZA
Ah, ah, ah!
(Onesvesti se. Gašo je prihvati.)
GAVRAN GRA – GRA! Priči se bliži kraj.
Takav je odvajkada u bajkama običaj
– da princeza svom izbavitelju padne u naručaj!
(Princeza je otvorila oči.)
PRINCEZA
… Šta se dogodilo? Ah, ah, ah,
to ja u nesvest pah! Iscrpljena bejah, ah,
od jakih utisaka i uzbuđenja…
Mi smo princeze
vrlo tankoćutna stvorenja…
(Čula se skladna i setna muzika.)
GAŠO
To se vile i vilenjaci sele
u neke puste i vrletne predele.
***
GAVRAN
Uskoro su stigli u BeoGRAd, GRAd prstonicu.
PRASAC
Dvorsko plemstvo je počelo da pravi GROzne spletke.
PTICA
Dvorski plemići su hvalisaVCI, brbljVCI i zavidljiVCI.
PAS
Počeli su da olajavaju Gaša, da je ovkAV, da je onakAV!
KONJ
Da je neobrazovan, da nije pročitao njednu kNJIgu!
GAVRAN
Da ne zna GRAmatiku. »Njegovi su vidici više nego uski.
on ne zna ni jedan jezik stranski – ni ingliš, ni francuski,
ni grčki, ni španski.«
GUSKA Gašo je rekao:
»Ja ne znam šta mrndžaju Španci, Francuščići ili Englezi,
ali razumem žabe i ptice jer znam nemušti jezik!«
GAVRAN
Gašo se setio opomene zmijskog cara, ujeo se za jezik, ali više nas nije razmeo…
GUSKA
Caru nije bilo pravo što će mu zet biti sluga!
PRASAC
… Koji nema ni prebijen GROš.
GUSKA
Ali, princeza je rekla da voli samo njGA, njeGA ili GA!
GAVRAN
Car je bio zGRAnut… ipak, naGRAdio je Gaša plemićkom titulom.
PRASAC
Gašo je postao GROf od GROcke.
GAVRAN
Pripremljen je bogat svadbeni prGRAm.
ŽABE
TaKVA svadba nije viđena! KaKVA lepotica ta princeza! Kao cvet loKVAnja.
Lepa ko na slikiKIKIKI!
GAVRAN
Da, da, vrlo je GRAciozna.
PTICE
Vić, Vić-Vić, ći-ći-ći! venčavaju se PetroVIĆ i lepa carska KĆI!
GOLUB Gu-gu-gu!
Lepa se princeza udaje za slugu.
PTICE
Čestitke PetroVIĆ, čestitke PetroVIĆ!
ZAVESA